Kapitalizam funkcioniše do kurca

Kapitalisti i njihove ćaci šlihtare 70 godina prave propagandu da je radničko samoupravljanje i društvena imovina nefunkcionalan sistem ali istina je da su sproveli pljačkašku privatizaciju u celoj bivšoj Jugoslaviji a na zapadu, vladajuće klase imperije kao EU i USA su napravile skup sistem koji mogu da finansiraju samo pljačkanjem drugih kao kraljevi u srednjem veku, a i pored imperijalnog pljačkanja, njihov sistem stalno upada u krizu, džabe im propaganda, ljudi osećaju krizu na svojoj koži… Zamalo da zaboravim, u prvom kvartalu 2026 nekoliko hiljada IT stručnjaka u Srbiji je otpušteno sa posla, od strane IT korporacija, neki eksperti su postali skupi u odnosu na azijske eksperte a nekima je posao preuzei AI, u svakom slučaju par hiljada je ostalo bez posla u par meseci.

Ovo je primer Nemačke…

Pre 10tak godina kad sam bio u Hamburgu, imali su tablu pored univerziteta gde su se cifre povećavale 200 evra u sekundi, ta tabla je bila pokazatelj koliko raste dug Hamburga svake sekunde.

Pre par meseci Dojče Vele je objavio vest u kome nemački političari kažu da su opštine prezadužene a evo početkom avgusta još vesti o masovnim otpuštanjima sa posla koja se sprovode u Nemačkoj a to naravno pokazuje da je kapitalizam nefunkcionalan uprkos pljačkanju drugih zemalja.

Folksvagen planira da drastično smanji broj zaposlenih – za više od 100.000 ljudi. Kompanija pritom ima na platnom spisku daleko više od 600.000 radnika.

Nakon što je prošle godine već smanjio broj zaposlenih na hiljade, jer je profit bio na udaru, Folksvagen se sada sprema da smanji broj zaposlenih do 100.000 širom sveta – uključujući i desetine hiljada u Nemačkoj. Takođe žele da zatvore četiri nemačke fabrike.

Dnevni list Bild navodi da će broj otpuštenih biti i veći – do 120.000. Sva ta smanjenja uključuju i luksuzne brendove Folksvagena poput Poršea i Audija.

Mercedes-Benc planira da smanji nekoliko hiljada radnih mesta, a dobavljači poput Boša najavili su velike uštede troškova. Kompanija proizvodi mnoge svoje komponente i softver interno, što povećava potražnju za radnom snagom i, naravno, troškove rada, troškovi fabrika u Nemačkoj mogu biti „i do dva puta veći od konkurencije“, a bilo je i akvizicija tokom godina, koja je u Folksvagenov krug dovela brendove poput Škode, Poršea, SEATA i Bugatija – a da se i ne pominje nekoliko proizvođača kamiona.

Menadžment hoće da smanji troškove za više od godišnjih četiri milijarde evra.

Nemački proizvođač automobila Mercedes-Benz je prošle godine zabeležio pad operativne dobiti: 57 odsto manja operativna dobit, devet odsto manje prodatih automobila na globalnom tržištu i 19 odsto manje na onom najvažnijem – kineskom.

Čuveni nemački proizvođač baterija Varta proglasio je stečaj i pitanje je da li će zadržati makar proizvodnju baterija za domaćinstvo. Varta se previše rasplinula i dosta zavisila od Epla koji u Aziji pazari jeftinije.

Prema sopstvenim podacima, kompanija zapošljava oko 3.260 ljudi, od kojih mnogi rade u Elvangenu. Poslednji objavljeni podaci iz 2024 pokazuju da je Varta tada uz prihod veći od 790 miliona evra ostvarila gubitak od oko 64,5 miliona evra. Godine 2019. Varta je ponovo kupila i odeljenje za kućne baterije. Za samo nekoliko godina koncern je gotovo učetvorostručio prihode. Kako bi proširio proizvodnju, uloženi su milioni evra, ali su preuzeti i novi dugovi. U tom periodu kompanija je ušla i u razvoj baterijskih ćelija za električne automobile. Prve pukotine pojavile su se 2022. godine. Pokazalo se da je Varta postala previše zavisna od jednog od svojih glavnih kupaca – Epla. Osim poznatih kućnih baterija, kompanija proizvodi mikro-baterije, na primer za slušne aparate, kao i sisteme za skladištenje energije za domaćinstva i industriju. Fabrika u bavarskom Nerdlingenu, koja zapošljava oko 350 radnika, trebalo bi da bude zatvorena još ove jeseni. Kako je objavljeno u maju, Epl je odustao od moguće kupovine. Novi veliki kupci nisu pronađeni. Varta tamo do novembra još proizvodi dugmaste baterije za bežične slušalice američkog koncerna, ali će se one ubuduće verovatno nabavljati iz Azije. Prema podacima kompanije, zahtev za pokretanje stečajnog postupka ne odnosi se samo na Varta AG kao matičnu kompaniju sa sedištem u Elvangenu, već i na operativne jedinice Varta Microbattery GmbH, Varta Micro Production GmbH i Varta Storage GmbH. Operativne teškoće, visoki dugovi i ogromni gubici dodatno su pogoršali situaciju, pa je Varta sve dublje tonula u krizu. Zaposleni su najpre završili na skraćenom radnom vremenu, a kasnije su ukinute stotine radnih mesta. Predstavnici radnika i akcionara za loše stanje prvenstveno krive greške menadžmenta.

Porodica Kvant, danas poznata pre svega kao vlasnik BMW-a, zapravo je počela u tekstilnoj industriji, ali je ogromno bogatstvo dobrim delom stekla u vreme nacističke Nemačke. Svakako je pomoglo i to što je prva supruga Kvanta, Magda, kasnije postala supruga Jozefa Gebelsa. U AFA i pod upravu Kvanta tako su dolazile praktično sve modernije fabrike akumulatora u osvojenim zemljama Evrope, jer je vojsci bilo potrebno mnoštvo akumulatora – između ostalog za flotu podmornica koju je opremala još i u Prvom svetskom ratu. U tim fabrikama su masovno radili logoraši i zarobljenici koji su morali da rukuju kiselinama, olovom i opasnim materijama praktično bez ikakve zaštite. Uprkos tome, Ginter Kvant je posle rata prošao prilično glatko, a poslovanje je preuzeo njegov sin Herbert Kvant.