Kapitalističke bajke više nema

Nakon što su liberalni teoretičari zamazali oči narodu da žive u demokratiji, pa čak i novinari veruju da mogu da objave šta hoće, stvarnost je drugačija od bajke što se moglo videti ovih dana kada je Vučić demokratski preuzeo N1 i portal Nova preko firme registrovane u EU a ne u Pjongjangu… Bajka je krenula još 90-tih sa pričom da će privatizacija medija dovesti do slobode medija. 30 godina gledamo neslobodu medija, šlihtanje vlasnika i novinara vlastima, dodeljivanje šlihtarama love iz budžeta, reklamiranje državnih i partijskim firmi u šlihtarskim medijima, besplatna promocija Vučića svaki dan, kupovina medija (telekom Lučić, Žeželj, Vučićević) za vlast to jest za sponzora, ne treba zaboraviti da iza Lučića i ostale propagande stoji Orlić, tu spadaju i SNS botovi koje hostuje Telekom (progres vebsajt i voter softver sa preko 1500 bot naloga samo na Kuriru + ostali) a koji iz državnih preduzeća i ustanova botuju i lajkuju komentare da stvore lažni privid o javnom mišljenju povodom neke vesti, Telekom je dobio 23 miliona evra samo za botove.

Jasno je da kapitalizam i mediji nemaju nikakve veze sa slobodom i izmišljenoj demokratiji od strane teoretičara koji prave lepuškastu teoriju da pomognu vlastima da mažu oči narodu a sa ciljem kontrole načina razmišljanja kao u filmu Matrix, samo ne uspevaju da kontrolišu robove već viši stalež koji dobro živi od eksploatatorskog sistema (novinari, NVO, doktori nauka), koji su se zadovoljili sa malo više nego što daju robovima, ubedjuju narod da postoji demokratija dok ih ne zadesi ovo što se ovih dana desilo novinarima N1 i Nova, mada je počelo odavno samo se sada završilo pa su dali otkaze.

Problem je sistem a ne samo jedna televizija, mediji nigde nisu slobodni i svaka vlast ima svoju TV bastilju + milijarderi poseduju gomilu medija, na primer Axel Springer je 40 godina pravio vojno špijunsku ideološku propagandu iz zapadne Nemačke protiv istočne Nemačke i SSSR-a i danas takodje seru protiv Severne Koreje. Mediji po Evropi su takodje infiltrirani od strane CIA, amerikanci i južnokorejci rade u evropskim medijima, prave pro američku propagandu.

Za kraj da podsetim na knjigu Chomskog: mediji, propaganda sistem.

Desetoro novinara N1 dalo otkaz

Desetoro novinara televizije N1 dalo je otkaz. Među njima su Danica Vučenić, Nataša Miljković, Mia Bjelogrlić, Ana Novaković, Sanja Kosović, Ksenija Pavkov Strika, Žaklina Tatalović, Žana Bulajić, Adam Santovac i Dimitrije Đurić.

Njihovi odlasci usledili su nakon višemesečnih polemika o stanju u redakciji N1 i promenama u vlasničkoj i upravljačkoj strukturi. U septembru je deo novinara i urednika N1 javno stao u odbranu Danice Vučenić i Žakline Tatalović, kritikujući direktora vesti Branislava Šovljanskog zbog njegovih javnih izjava o dve novinarke. Potpisnici su tada naveli da je reč o primerima pritisaka na pojedince u redakciji. Šovljanski je te optužbe negirao.

Istovremeno, pod pritiskom menadžmenta našla se i redakcija portala Nova.rs, koji posluje u okviru iste medijske grupacije. Novi vlasnik, kompanija Alpak kapital, imenovao je Marka Stjepanovića za glavnog i odgovornog urednika portala, a Ivanu Mastilović Jasnić za njegovu zamenicu. Redakcija je odbila da sarađuje sa novim rukovodstvom i zatražila da se promene odlože do završetka izbora.

Zaposlenima koji ne žele da rade pod novim rukovodstvom ponuđene su otpremnine, uz kratak rok za izjašnjavanje. Novinari Nova.rs saopštili su da gotovo jednoglasno odbacuju tu ponudu i žele da nastave da rade na svojim radnim mestima.

U sredu je ispred redakcije Nova.rs u Beogradu održan skup podrške, na kojem su se okupili građani, novinari drugih medija i javne ličnosti. Podršku Nova.rs prethodno su javno pružili i novinari N1 i Forbes Slovenija. Dešavanja u obe redakcije otvorila su pitanje uređivačke autonomije medija u okviru grupacije, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar.

—————————

Novinari koji su dali otkaz na N1 izdali su saopštenje za javnost.

„Mi, deo novinara i urednika N1, obavestili smo poslodavca o otkazu naših ugovora o radu.

Uvereni smo da se N1, od formiranja nove upravljačke strukture predvođene izvršnim direktorom programa Adria News Network (ANN) Brentom Sadlerom, direktorom vesti N1 Branislavom Šovljanskim i zamenikom direktora vesti N1 Vojislavom Stevanovićem, a odnedavno i pod ingerencijama fonda Alpac Capital, menja na način koji ne možemo da prihvatimo.

Prepoznali smo obrasce autoritarnog upravljanja prema kojima smo se, kao novinari, godinama kritički odnosili, izveštavajući o njima kada smo ih prepoznavali ne samo u drugim medijskim kućama već i u društvu uopšte.

Posle našeg saopštenja od 11. septembra, u kojem smo izneli primedbe na način upravljanja redakcijom i odnos prema zaposlenima, niko od nadležnih nije nas pozvao da razgovaramo o problemima na koje smo ukazali.

Umesto razgovora, direktor Šovljanski javno nas je optužio da smo „mala grupa ljudi“ koja „ruši redakciju“ i „želi da predstavi situaciju kao da postoji nekakva cenzura da bi napustili N1“.

Pod novim rukovodstvom svedočili smo neistinama, manipulacijama, perfidnoj cenzuri, javnom diskreditovanju koleginica i kolega, njihovom profesionalnom marginalizovanju, uvredama i ponižavanju, promenama urednika programa, kao i odbijanju otvorenog razgovora o problemima.

Dok je stvarni dijalog unutar redakcije gotovo ukinut, u programu se stvara njegov privid. Ne želimo da učestvujemo u zavaravanju publike simulacijom debata, usiljenom izjednačavanju suprotstavljenih političkih aktera i fingiranju normalnosti, uz zanemarivanje dugogodišnjeg, svima poznatog odnosa vlasti prema N1 i šireg društveno-političkog konteksta u kom živimo i radimo.

Baš zbog toga što nas čekaju najneizvesniji izbori od kada televizija N1 postoji, ne pristajemo da pod opisanim uslovima dajemo legitimitet uređivačkoj politici iza koje ne možemo da stanemo. Nova uprava nam je do te mere suzila prostor da naš ostanak ne bi mogao da utiče na to kako će program u narednim danima izgledati.

Iščekivanje da neki od prorežimskih novinara i urednika zadaju poslednji udarac N1, predstavljao bi poricanje činjenice da su Sadler, Šovljanski i Stevanović već preoblikovali način rada i uređivačku politiku.

Profesionalni integritet ne dokazuje se samo onda kada zahtevamo odgovornost od drugih već i onda kada smo spremni da istim merilima podvrgnemo i sebe. Zato ne možemo da kritikujemo ćutanje, konformizam i bilo čiju neodgovornost, a da na sve to pristajemo u sopstvenoj redakciji zarad njenog tobožnjeg jedinstva.

Zahvaljujemo publici koja nam je svih ovih godina verovala i nadamo se da ćemo se uskoro ponovo sresti.