Studenti protestvuju ispred sudova u 4 grada za političke zatvorenike PSG i Stav, tuča opozicije sa obezbedjenjem skupštine Kraljevo, Milica napadačica na studente puštena iz pritvora, Ivan Stanišić napadač dobio uslovnu kaznu 8 meseci, sloboda naroda i život u zatvoru zavise od Vučićeve tehnike vladanja svojom partijom

Juče 14 maja je organizovan protest ispred suda u Novom Sadu što se može videti na snimcima dole, u Nišu takodje a i danas 15 maja je organizovan protest u Beogradu, NS, KG i Nišu da se izvrši pritisak na vlast da oslobodi uhapšene aktiviste i opozicionare iz Pokreta slobodnih gradjana i grupe Stav koji već dva meseca sede u pritvoru na Klisi u Novom Sadu, 13 maja im je produžen pritvor za još mesec dana a uhapšeni su dan pre najvećeg protesta 15 marta jer su navodno heli da ruše Vučića nasiljem na protestu 15 marta, samo kučići Vučića to formulišu kao da su hteli da ruše Ustav iako predsednik nije ni Ustav ni država već jedan deo izvršne vlasti. Uhapšeno je 5 iz PSG i jedan iz Stav-a i još 6 aktivista STAV tereti se za isto delo, a oni su se u trenutku hapšenja nalazili u inostranstvu (Hrvatska), gde su i danas. Svi su okrivljeni na osnovu audio snimka BIA odnosno ilegalno prisluškivanog razgovora u bagovanoj kancelariji PSG, koji je emitovan na Vučićevim televizijama 14. marta, sa ciljem špijuna da se dokaže tvrdnja Vučića da se sprema majdan, obojena revolucija stranih tajnih službi, putem nasilne promene vlasti. Samo u Srbiji špijuni postavljaju skrivene mikrofone i kamere u kancelarijama opozicionih političkih partija, ako su imali mikrofone u PSG u Novom Sadu, imaju sigurno i u drugim gradovima.

To je tako zato što špijuni rade kao privatna agencija Vučića i rade na očuvanju njegove pozicije da ne bude smenjen sa vlasti, ne samo da prave propagandu preko svojih urednika i vlasnika televizija koje novinari moraju da slušaju ako hoće da imaju posao i platu već postavljaju prislušne uredjaje opozicionim partijama i novinarima. Dakle, Orlić kao SNS šef BIA je stavio potpis da se prisluškuje opozicija a predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević im je to dozvolio pečatom. Osim toga, direktori zatvora su bivši inspektori pa i špijuni iz BIA tako da mogu da nameste batine politički nepodobnim osobama, kod nas se ne dobija posebno ćelija za svakog zatvorenika kao na zapadu pa mogu da organizuju maltretiranje ili napad, u Evropi moraju da čekaju da izadješ da se družiš sa zatvorenicima da bi ti namestili problem a u Americi moraju da čekaju da čovek izadje u šetnju ili na ručak i onda mu neko pridje i izbode ga nožem.

Ponašanje Vučića i njegovih ulizica prema opoziciji, da bi opstali na vlasti, može da se vidi i na snimku dole, naime, danas je pripadnik skupštinskog obezbeđenja pokušao da sa govornice skloni odbornika Lokalnog fronta Vladana Slavkovića, pri čemu je došlo do fizičkog obračuna. Slavković je izašao za govornicu, a predsedavajući mu je odmah izrekao dve opomene, rekao da napusti salu i odredio pauzu. Predsednik skupštine je očigledno gradonačelnikov čovek i poslao je obezdbedjenje Slavkoviću. Tokom trajanja pauze (privatno) obezbeđenje je ušlo u salu i pokušalo da nasilno skloni Slavkovića sa govornice. Tada je došlo do tuče između odbornika opozicije i obezbeđenja. Vladimir Marović iz Lokalnog fronta objasnio je da je opoziciona grupa odbornika u više navrata reklamirala poslovnik jasno ukazujući da gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić već mesecima diskvalifikuje i diskredituje sugrađane, nazivajući ih ustašama, plaćenicima, stranim agentima. Zbog toga je traženo da gradonačelnik napusti sednicu kako bi se odvijala regularno. Kraljevo je prethodnih meseci bilo poprište sukoba građana koji su se organizovali u zborove. Gradonačelnik Predrag Terzić je više puta gađan jajima, a bilo je sukoba i po selima. Terzić je predsednik SNS za Kraljevo i član je glavnog odbora SNS. Predstavnik je Srbije u Političkom komitetu CEMR-a, najveće organizacije lokalnih i pokrajinskih vlasti u Evropi e njima ću da pošaljem snimak tuče koju je izazvao uz pomoć predsednika skupštine, da vide kako upravlja gradom. On je isti slučaj kao Koštunica, doktor nauka FPN koji se uvlači bilo kome ko je na vlasti.

Anarhisti su malo pametniji od političkih partija, koriste Signal da se dogovore gde da se nadju i u koje vreme, ako je razgovor protivzakonit, sastaju se u parku sa isključeenim telefonima daleko od sebe dok razgovaraju, ako ne pričaju ništa protiv zakonito onda se sastanu u nekoj prostoriji ali opet sa isključenim telefonima u drugoj sobi. Telefon sa jedne strane beleži poziciju gde si se nalazio u kom trenutku, to znaju i kriminalci kad idu u akciju, telefone ne nose sa sobom kad idu u akciju, a sa druge strane telefon može i da bude iskorišćen da se aktivira mikrofon pa i kamera i da se snima, osim špijuna, to rade i hakeri pa onda ucenjuju osobu da će da objave snimke sa kamere i iz telefona ako osoba ne pošalje bitkoine/novac.

15 maja 7 časova ujutru – Ispred zgrade suda i tužilaštva u Sutjeskoj ulici u Novom Sadu okupio je veliki broj građana i studenata. Ima 4 ulaza u zgradu, na zadnji ulaz zgrade 50-ak zaposlenih je pokušalo da uđe u zgradu, i tu se okupila takođe grupa građana. Došlo do guranja pripadnika interventne jedinice policije, koja je pokušala da omogući zaposlenima da uđu a onda im je u pomoć pritekao veliki broj Žandarmerije, na ljude koji su bili u prvim redovima bačen je biber sprej, jedna građanka je preko megafona upozorila građane da stiže policijsko pojačanje, koje će prići građanima s leđa, što je izazvalo komešanje okupljenih. Više stotina građana okupilo se i na bočnom ulazu u sud, u Radničkoj ulici, u dvorištu suda je bila Žandarmerija i u jednom trenutku je došlo do nadgurkivanja. I kroz ovaj ulaz je policija pokušala da uvede zaposlene u zgradu, međutim, građani su brzo stigli i sprečili ih u tome. Jedna od uhapšenih profesorka sociologije Marija Vasić je počela štrajk pre dva dana i ne uzima ni hranu ni vodu tako da je danas prebačena u bolnicu i njen sin je izjavio da mu ne dozvoljavaju posetu, samo su mu rekli da je priključena na infuziju. Branilac aktivistkinje Marija Vasić, koja je štrajkovala glađu u novosadskom zatvoru, advokat Filip Lazić izjavio je danas FoNetu da su čekali satima do 3 po podne da dobiju odgovor gde je Vasić i nakon vesti da je premeštena u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu nisu uspeli da stupe u kontakt sa Višim sudom u Novom Sadu koji je jedini nadležan da izda dozvolu za posetu. I u 17 časova novinarima je rečeno da će protestvovati svaki dan dok uhapšeni ne budu pušteni na slobodu. U 20 časova u Sutjeskoj ulici su studenti i građani okupljeni u zborove postavili šatore, kako bi se pripremili za noć. I dalje se ispred suda nalaze pripadnici interventne policije, a postavljene su i montažne ograde.

U Nišu je takodje još sinoć u 22h počeo protest. Na protest su došli i vojni veterani tako da se na snimku vidi hapšenje jednog veterana. Blokada Osnovnog suda u Nišu završena je jutros u 6.30 sati pošto je odred policije i žandarmerije opkolio ulaz u zgradu i razbio blokadu. Studenti su se potom premestili ispred zgrade policije gde su protestovali zbog privođenja veterana.

Održan je protest i ispred suda u Kragujevcu.
Na poziv studenata ispred Palate pravde u Kragujevcu održan je skup podrške novosadskim aktivistima od 11:30h na kome je poručeno da je to istovremeno i podrška budućnosti u kojoj studenti i građani neće biti pritvarani. Studenti su održali govor u kome su poručili da se solidarišu sa uhapšenim aktivistima u Novom Sadu. “S jedne strane, krivci ostaju na slobodi, a s druge strane, za one za koje i ne postoje dokazi, oni ostaju u zatvorima”, ocenili su. Protest u KG je završen u 14 časova.

Održan je protest i u Beogradu ispred Palate pravde koji je trajao dva sata do 12:30h. Student TMF-a Vukašin Lalović prokomentarisao je za N1 da je slučaj uhapšenih aktivista strašan. “Svako od nas je mogao da se nađe u njihovoj koži i na njihovom mestu. Ovo su politiki zatvorenici u Srbiji i jako je važno da danas budemo ovde.” Protest je bio miran a studenti su lupali u bubnjeve da ometaju suđenja koja se odvijaju u Palati pravde.  Na žalost na video snimku se ne čuje zvuk uopšte pa ni bubnjevi. Ja sam saznao za protest tek u 12h i dok sam stigao oni su već krenuli natrag sa protesta.

U 19 časova uveče u Beogradu je organizovana protestna šetnja, dva meseca od 15. marta kada je vlast koristila zvučni top protiv naroda. Kod Cvetnog trga, ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, nalazila se kolona sa transparentom “Vračar je ustao”.

Studenti iz više gradova pešače već 2 dana ka Subotici. Tri studentske kolone iz pravca Sombora, Novog Sada i Zrenjanina kreću se ka Subotici gde se u subotu održava veliki studentski skup. Kolona koja je krenula iz Zrenjanina ima još 46 km do Subotice. “Spremamo doček koji se nije desio na severu u prethodnih 5 meseci, to je i slogan – “Sever zove”. U pitanju je protest koji će biti sadržajan i statičnim i aktivnim programom”, kazao je iz Subotice Vedran Peić, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. On je kazao da će na protestu glumci Narodnog pozorišta u Somboru izvesti performanse, kao i da će biti nastupa bendova i programa za decu a studenti će takodje diskutovati o planiranim izborima i studentskoj listi.

Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu su danas saopštili na tviteru da ne pristaju na prekvalifikaciju krivičnog dela Milici Stojanović koja je tokom januarskog protesta u Jurija Gagarina automobilom udarila i teško povredila njihovu koleginicu, sa “pokušaja ubistva” na blaže “teško delo protiv opšte sigurnosti”, te joj je ukinut pritvor.”Ovim se brutalni napad pretvara u administrativni prekršaj – kao da je naša koleginica samo broj u saobraćajnoj statistici, a ne jedna od studenata i studentkinja nad kojima se mesecima vrši nasilje. Nasilje je uspešno relativizovano, a od različitih ustavnih kategorija u javnom prostoru više puta smo čuli kako su pojedini studenti sami odgovorni za svoje povrede”, dodaje se u objavi. “Institucije svojim nečinjenjem i nesavesnim postupanjem dozvoljavaju da vesnici nasilja slobodno šetaju ulicama, dok se studenti i borci za pravdu ugnjetavaju već duži vremenski period. Pravda i istina našle su svoje mesto na ulici”, naveli su. Studenti su dodali da ih “nisu slomili” i da neće zaboraviti ko je bio za volanom, ko je povređen ” i ono najvažnije – ko je sve ovo dozvolio i podstrekivao”.

Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković, prvi zamenik glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, koji je izmenio optužnicu i ublažio delo za koje je prvobitno bila optužena Milica Stojanović iz Jakova koja se automobilom zaletela u građane na protestu u Jurija Gagarina i povredila redarku, isti taj tužilac postupa i u predmetu napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti zbog kojih su počeli protesti u novembru, on sklapa tužilačke dogovore sa optuženima i sudija samo prihvata njihov dogovor. Milica je prvo bila osumnjičena za krivično delo ubistvo u pokušaju, a koje je tužilac Marković nedavno prekvalifikovao u krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti. On nije predložio da se osumnjičenoj oduzme automobil, niti produži pritvor, pa je istog dana njen branilac podneo zahtev za ukidanje istog, što je sud i prihvatio.

Ivanu Stanišiću, jednom od pristalica i članova SNS optuženih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti, koji se dogodio 22. novembra 2024. godine izrečena je uslovna osuda, odnosna kazna u trajanju od osam meseci + 80 000 dinara zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu, izjavili su iz Višeg suda u Beogradu. On je zaključio sporazum sa tužilaštvom i sud je prihvatio njihovu nagodbu. Okrivljena Milena Aleksić je takodje zaključila sporazum sa Tužilaštvom u martu. Odbrana Milije Koldžića je najavila da će i on postupiti na isti način, ročište je odloženo za 19. maj dok se ne završe pregovori sa Tužilaštvom. Milija Koldžić je bivši većnik u opštini Novi Beograd, koji je ostavku na tu funkciju podneo dve i po nedelje nakon napada u kom je učestvovao. Tužilaštvo ga na osnovu video zapisa događaja tereti da je više puta oštećenog studenta udario šakama stisnutim u pesnicu u predelu lica i tela i naneo mu lake telesne povrede, a oštećeni je pred tužiocem u svom iskazu naveo da je siguran da ga je udarao okrivljeni Milija Koldžić, zajedno sa još tri osobe. Petoro osumnjičenih u ovom slučaju su tokom januara ove godine saslušani pred tužiocem i svi su negirali krivicu. Tužilaštvo to jest Miodrag Marković je odbacilo krivičnu prijavu protiv funkcionera SNS-a Aleksandra Jokića iako su ga napadnuti građani identifikovali kao napadača. Krivična prijava je odbačena i protiv Dušana K, jer, kako je navelo Tužilaštvo, prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ali da će biti predloženo pokretanje prekršajnih postupaka zbog vređanja, vršenja nasilja, pretnje ili tuče.
Zbog tog napada na troje studenata i njihovog profesora, FDU je nakon nekoliko dana stupio u blokadu, a potom su im se pridružili i ostali fakulteti u Srbiji, tako su počeli protesti krajem novembra.

O zatvorima i Vučićevoj tehnici vladanja

Na sajtu ministarstva piše da zatvor u Klisi ima mesta za 164 pritvorenika i 140 osudjenika ali u stvarnosti obično ima 180 pritvorenika i 143 osudjenika plus 20 prekršajaca, to je 353 a na vikipediji piše da ima i po 450 zatvorenika u ovom zatvoru a toliko su blesavi da su u pritvoru držali i bika kad su polovinom 2007 godine uhapsili nekog Hamdiju Djurića, nisu znali gde će sa bikom i držali su ga u pritvoru do februara 2008 godine. To znači da je zatvor i pritvor prenatrpan i zatvor bi trebao da odbije da primi više ljudi nego što ima kapacitet, trebala bi da postoji lista čekanja da se ide u zatvor a ako nema mesta u pritvoru, osoba se pošalje u drugi pritvor u drugom gradu, tako je u Evropi. Na sajtu ministarstva ne piše ko je upravnik u Klisi niti njegova biografija, ja sam pre par godina čuo od kriminalaca da je upravnik u Klisi došao iz tajne službe a u beogradskom CZ-u redovno postavljaju bivše inspektore da budu upravnici a oni mrze kriminalce i vole cinkaroše pa u skladu sa tim imaju svoje aktivnosti i biće srećni ako se kriminalci pobiju izmedju sebe.

Ipak sam našao informacije – 2025 godine je isti upravnik zatvora na Klisi – Mile Jandrić, još od 2018. 2018 godine upravnik Klise je postao opet pandur, moguće radnik BIA – Mile Jandrić, bivši načelnik Regionalnog centra Uprave granične policije MUP-a Srbije, blizak Upravniku za zatvore u Ministarstvu pravde Dejanu Careviću koji je opet pre toga bio direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, dakle obojica finansijska mafija, kradu pare na tone. Mile je dakle 2018 zamenio Zorana Jovanovića koji prelazi na dužnost zamenika upravnika CZ-a u Beogradu, do promene je došlo nakon više žalbi radnika u zatvoru. Za Zorana Jovanovića postoji članak koji su poslali čuvari zatvora gde kažu da je neurovnatežen i šizofren i gde ga optužuju da se dernja na zapolene, da ih tera da potpišu saglasnost da bi radili prekovremeno inače će da pokrene disciplinske postupke tako da neki rade i po 90 sati nedeljno umesto 32 sata, tvrde i da je napravio privilegije novosadskim tajkunima u pritvoru: smestio ih je jedne do druge da mogu da razgovaraju preko prozora, imali su svoj poseban pribor za jelo, omogućavao im je da skoro svakog dana primaju pakete veće od dozvoljene težine, a u njima su bile i pojedine stvari koje se drugim licima po pravilu oduzimaju, satima je razgovarao sa ovim licima dok je nadzornik pritvora čuvao stražu da ih neko ne bi slušao. Kao kadar bivšeg režima podržavao je i pomagao ovu trojku u zatvoru i na taj način svesno ometao istragu. Radi se o bogatašu Petru Matijeviću koji je vlasnik industrije mesa “Matijević”, on je odmah po izlasku iz zatvora počeo da otkupljuje stoku sa zatvorske farme po povlašćenim cenama… Matijević je uhapšen zajedno sa Borislavom Novakovićem i Vojislavom Gajićem. Matijević i njegova grupa birali su s kime će boraviti u sobama, a kada im se neko ne bi svideo nadzornik bi odmah vršio premeštaj. Za usluge hotelskog smeštaja u zatvoru Petar Matijević se odužio upravniku, nadzorniku i direktoru privredne jedinice tako što im je za Novu godinu na adresu Zavoda poslao pakete suvomesnatih proizvoda ali na prijavnici nisu pustili kurira da ode do upravnika pa je morao da ostavi pakete na prijavnici.
A pošto je Zoran Jovanović samo prešao iz Klise u CZ, jasno je da će nastaviti sa svojim radnjama.

Vučićeva tehnika vladanja strankom i tumbanje unutar SNS-a nema nikakav značaj za narod, jedne finansijske kriminalce naslediće drugi, rotiraju se na pozicijama kako Vučić poželi, za narod je problem što takvi ljudi vladaju državnim institucijama kao što je pravosudje, špijunska služba i policija koji utiču na slobodu, finansijski kriminalci trpaju u zatvor politički nepodobne ljude. Stranački podobni banditi nekažnjeno sprovode teror, a policija i sudije progonjaju njihove žrtve.

Dakle, život zatvorenika i pritvorenika zavisi od borbe za vlast unutar Vučićeve partije i njegove tehnike vladanja partijom, ko će da dodje na ovu ili onu funkciju. Savetnici Vučića savetuju a partijaši se bore ko će da dodje do koje funkcije tako da je to tehnika vladanja Vučića, kako eliminisati one koji su stekli moć da mogu da mu pariraju i otmu vlast pa ih rotira na niže ili manje moćne funkcije i poslove. Na primer Dejan Carević, koji je sada Upravnik za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde, je Nedimovićev čovek i predložio ga je za čelnika BIA da pomogne Vučiću da preseče Lončareve veze sa tajnom službom to jest da izbaci iz BIA Lončareve ljude a i veze Gašića koji ima mrežu svojih ljudi u BIA i VBA, Nedimović se nudio i da smanji moć Brnabićke i njenog čoveka Siniše Malog, takodje bi skresao veze Zvonka Veselinovića sa špijunima jer je on Gašićev čovek, obojica službu više koriste za širenje svojih nego Vučićevih poslovnih interesa. Carević je od 1992 bio u Šestom odeljenju, bio je pod komandom Ratka Romića, prvostepeno osuđenog za ubistvo Slavka Ćuruvije, pregrmeo je petooktobarske promene, da bi se 2004. godine namestio na funkciju načelnika Odeljenja za unutrašnju kontrolu u Upravi carina. Tri godine kasnije, napustio je službu i počeo da se bavi advokaturom da bi se 2012 vratio u državnu mafiju. 2012 je postavljen za šefa kabineta tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića. Posle toga, Carević je angažovan u fantomskoj grupi, koja nezakonito deluje u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod komandom Milutina Ateljevića, takođe bivšeg istaknutog pripadnika BIA. S obzirom na podršku Nedimovića i Selakovića, Carević je važio za favorita broj 1 za ulogu šefa BIA. U tandemu sa Brunom Đuranom, koga je Vučić instalirao u BIA, kao svog specijalnog izaslanika, Carević bi mogao da službu stavi pod apsolutnu kontrolu Vučića. Nedimović je Vučiću ponudio još jedno značajno kadrovsko rešenje za smenu tadašnje ministarke pravde Nele Kuburović Kisić. Nela Kuburović nije stavljena na spisak za odstrel zato što je korumpirana, nesposobna već zato što pripada Lončarevoj mreži. Inače, njen suprug Bojan Kisić je sa državom sklopio ugovore vredne skoro 27 miliona evra. Vučić je kenjao i protiv Bojana Kisića koji je brat Darije Kisić Tepavčević koja je dobila poziciju od Lončara. Uz podršku novinara iz kružoka oko Predraga Rankovića Peconija, Dariju Kisić zatrpava glasinama u kojima je pežorativno oslovljava sa Darija Kisić Tupavčević Kokeza. Nedimović je Vučiću predložio da na mesto ministra pravde postavi Aleksandra Alimpića, upravnika zatvora u Sremskoj Mitrovici. Nedimović već nekoliko godina ulaže u Alimpića, preko lokalnih medija predstavio ga je kao uspešnog privrednika, humanistu i vrhunskog sportistu, a uspeo je čak i da mu sredi nagradu OEBS-a, koji ga je 2018. godine proglasio za “ličnost godine”. Kao Carević, i Alimpić je kadar iz Šestog odeljenja BIA. Kad bi jedan postao direktor BIA, a drugi ministar pravde, dobili bi prevelik prostor za manipulisanje u ličnom interesu. Vučiću to ne odgovara, takvu postavku već ima, pa zamena Lončara i njegovih partnera s Nedimovićem i njegovom špijunskom ekipom nije željeno rešenje.

Za one koji ne znaju, Nedimović je takodje odrastao u Sremskoj Mitrovici, od 2003 je bio poslanik DSS a 2010 je prešao u DS da bi 2015 prešao u SNS i 2016 je postao član predsedništva Vučićeve stranke. Igrao je fudbal po raznim klubovima najniže lige a 2023 izabran za potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije koji dobija debele pare od Ministarstva sporta pa mogu da se bogate, svake godine FSS dobija 11 miliona evra od Ministarstva. Od 2016 do 2022 je bio Ministar poljoprivrede i učestvovao je u privatizaciji PKB sa 1700 zaposlenih a firma je vredela preko 100 miliona evra, tako da su namestili da ne može bilo koja firma da otkupi PKB već njihov čovek a i njegovo ministarstvo je dobijalo godišnje 50 miliona evra iz Ipard fondova pa je i tu mogao da mazne lovu. Početkom avgusta 2024. izabran je za gradonačelnika Sremske Mitrovice. Imao je velike ambicije ako pomogne Vučiću da se reši konkurencije ali je završio natrag u svom rodnom mestu.

Evo par informacija o Gašićevoj mreži finansijskih kriminalaca, Gašić je ponovo Ministar odbrane od 2024 a pre toga je bio ministar pandura od 2022, inače, pre nego što je ušao u SNS imao je propale firme u Kruševcu tako da ne zna da vodi biznis bez vlasti. Predsednik Upravnog odbora Poštanske štedionice Bruno Đuran doskora je bio savetnik Bratislava Gašića, ministra odbrane, pre toga ministra unutrašnjih poslova, sa kojim je iz BIA prešao u MUP. Pre dolaska u BIA Đuran je bio i šef kabineta bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i važi za bliskog porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A u Beograd je došao iz niške vojske u Ministarstvo odbrane odakle je izbačen zbog veza sa kriminalcima.
Brigadni general Goran Momčilović je predsednik Upravnog odbora Srpske banke, a ujedno je bio i šef kabineta tada ministra odbrane Bratislava Gašića.
Direktor VBA Đuro Jovanić 2018 je bio predsednik Upravnog odbora Srpske banke. Kao blizak Vučićev saradnik iz perioda kada je predsednik države bio ministar odbrane, Jovanić je od septembra 2018. bio direktor VBA, a istovremeno, do maja 2019. i predsednik Upravnog odbora Srpske banke.
Gašić i njegovi vojni špijuni prave pare i zadužuju državne firme tako što preko banaka finansiraju proizvodnju oružja koje izvozi Slobodan Tešić. Zaduživanjem Krušika, Slobode iz Čačka i Prvog partizana iz Užica mogu da unište firme da bi ih privatizovali odnosno otkupili za jeftine pare kao što su radili direktori u vreme Miloševića, prvo obezvrede firmu pa je privatizuju za jeftine pare.

Evo nekih informacije o CZ-u, 2017 godine Sindikat pravosuđa je podiglo krivičnu prijavu protiv bivšeg upravnika CZ-a Milana Pavlovića a 2017 zamenika upravnika Specijalno zatvorske bolnice, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi, teretili su ga da zaposlenima nije isplaćivao naknadu za prevoz od 2013 do 2015 godine, jednom od zaposlenih u zavodu, na ime naknade štete dosuđen iznos od 800.000 dinara bez zakonske kamate i sudski troškovi od 165.000 dinara. Sud je doneo još dvadesetak presuda u korist zaposlenih a na osnovu kojih je na ime štete iz budžeta izdvojeno više od 20 miliona dinara. Predmet se vukao izmedju jednog i drugog tužilaštva da bi 2020 godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, pošto je, kako piše u rešenju, on umro 12. februara 2020 godine, to je napisala postupajući zamenik tužioca u ovom predmetu Smiljka Stojanović. Ona je tu odluku opravdala time da je upisano da je umro, u matičnu knjigu umrlih MKU Kraljevo pod tekućim brojem 162 za 2020 godinu. Ljubivoje Đorđević, prvi osnovni tužilac u Beogradu, obećao je novinarima da će greška biti ispravljena, nakon što su novinari pozvali telefon Milana Pavlovića i on se javio sa odmora a i u zatvorskoj bolnici su potvrdili da je na odmoru i da nije umro. Isti tužilac je početkom marta 2020, posle njegove „smrti”, raspisao potragu za Pavlovićem zbog nemogućnosti da mu se uruči poziv za saslušanje, 5. marta 2020 tužilac se obratio Policijskoj stanici Palilula sa nalogom za raspisivanje potrage, iako su podnosioci prijave iz Sindikata u njoj dali adresu prebivališta Pavlovića na potpuno drugom kraju grada. Eto protiv kakvog pravosudja se bore studenti.

Aleksandar Alimpić, dugogodišnji upravnik zatvora u Sremskoj Mitrovici, od 28. novembra 2024. godine preuzeo je funkciju upravnika CZ-a u Beogradu. Dok ga državni mediji hvale da je poboljšao resocijalizaciju školovanjem zatvorenika, evo nekih drugih informacija o Alimpiću. Zaposleni iz zatvora u Sremskoj mitrovici su poslali ovakve informacije: Često ulazi u verbalne duele obično bez argumenata uz nekontrolisanu galamu ali i fizički nasrće i na osuđena lica i zaposlene, pokazujući silu gde već ima prijavu za fizički napad na zaposlenog oko čega je upoznata PU Sremska Mitrovica i Ministarstvo pravde.
Rad osuđenika više nije da bi došli do neke od diploma zanata, kako bi kada izađu imali koru hleba, već postaju robovi koji rade za upravnikove poslovne partnere-prijatelje koji donose njemu „unosne poslove”. Osuđena lica se zapošljavaju na mašinama na kojim nisu dovoljno obučeni pa su svakodnevne povrede na radu. Ovo više nije državna institucija već privatna svojina Aleksandra Alimpića koji sprovodi svoja pravila i svoj zakon a osuđena lica i zaposlene tretira kao nižu rasu.
Jedan od primera rukovođenja upravnika Aleksandra Alimpića je da je sklopio ugovor sa ArborSpalet doo Bačka Palanka, privatnim preduzećem, tako da posao prerade drveta za dato preduzeće u zatvorskim pogonima vode tri zaposlena lica privatnog preduzeća i načelnik straže Dragan Turudić. Ostali zaposleni se ništa ne pitaju. Načelnik straže Dragan Turudić, pored brige o osuđenim licima vodi i drvnu proizvodnju u zatvoru a u Ravnju ima svoju privatnu firmu Lumbermill d.o.o. Zeke Buljubaše bb, osnovanu 2002 a da bi prikrio tragove Dragan Turudić je preregistrovao firmu na sina Nikolu Turudića. Prilikom utovara proizvoda od drveta u kamione, robu prati i broji načelnik straže Dragan Turudić da bi proverio da li zatvorenici zabušavaju ispod predvidjene norme. Turudić dakle organizuje kontroliše i prati rad drvne prerade u zatvoru za privatno preduzeće a istovremeno vodi i privatnu firmu koja se vodi na njegovog sina i sarađuje sa istim kupcem drvnih elemenata. Na mestu rukovodioca načelnika privrede je postavljena Slađana Turudić supruga načelnika straže Dragana Turudića a u magacin je zaposlena snaja načelnika straže Slađana Turudić (supruga rođenog brata) a čiji je zadatak da prati izlaz gotovih proizvoda između ostalog i drvne proizvodnje. Tako je zatvoren krug Turudića u drvnoj proizvodnji.
Prevoz trupaca vrši Hamster doo Sremska Mitrovica, a supruga Aleksandra Alimpića je zaposlena kod javnog beležnika Maje Galečić supruge zastupnika Hamster doo Sremska Mitrovica Vladimira Galečića. Ovo je više nego očito već postao privatni sektor kako bi se reklo kombinacija Alimpić-Turudić.

Takođe se osuđenici angažuju zvanično po javnim preduzećima ali pod pratnjom straže završe na plantaži borovnica a plate osuđenika dolaze sa budžeta. Osudjenici se šalju bez ikakve novčane nadoknade na privatni posed privatne firme Mirjane Marčak PR Demetrios Blueberyy Sremska Mitrovica, a nezvaničko investitora načelnika gradske uprave Miroslava Jokića i angažuju na izgradnji objekta na plantaži borovnica.
Zaposlene koji nisu podobni, upravnik Aleksandar Alimpić šalje da prate osuđena lica van grada koje angažuje na održavanju zelenih površina (sakupljanje smeća i košenje trave). Osuđena lica može da izvodi van Zavoda straža a ne zaposleni poljoprivredni tehničari ili inženjeri. Alimpić tera zatvorenike da rade na Kopaoniku i umesto da se radno angažovanje naplati, on za rad osuđenih dobija časove skijanja i ski paseve koje deli podobnim i poslušnim zaposlenim.
U aprilu 2022. godine inspekcija iz Ministarstva pravde redovnim inspekcijskim nadzorom utvrdila nepravilnosti i zloupotrebe za koje je odgovoran upravnik Aleksandar Alimpić, inspekciji je onemogućen dalji rad, bukvalno im je onemogućio inspekcijski rad i zabranio ulaz u zatvor.

A evo nekoliko reči od samih zatvorenika. Zatvorenici se žale na sve. Prema njihovim tvrdnjama, zdravstvena zaštita je očajna. Srčani bolesnici i dijabetičari se proglašavaju za radno sposobne, a za lečenje najtežih oboljenja koristi se čaj od bokvice i sedativi. Kakvi su lekovi, takva je i hrana. Za večeru se služi griz, a za doručak riblje konzerve sumnjivog kvaliteta, koje uvozi naprednjački funkcioner, aktuelni potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić. Grogirani i neuhranjeni, zatvorenici rade teške fizičke poslove na poljima kornišona, na pošumljavanju i košenju korova, a angažovani su i na radnim zadacima izvan zatvora. Za robovski rad dobijaju mizernu nadoknadu od 3.000 dinara mesečno. Alimpić je, upozoravaju štićenici, podelio i stražarsku službu. Kao primer ističu Gorana Miražića, vodećeg uterivača terora i sakupljača glasova za SNS. S platom zatvorskog stražara, Miražić sa četvoročlanom porodicom letuje na Ibici. Alimipić je u svoje smutne radnje uvukao i svog zamenika, veterinara Nebojšu Draganovića, pa i sudiju Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Dejana Kneževića, koji je zadužen za kontrolu zakonitosti rada uprave KPZ-a. Iako tavim kvalifikacijama zadovoljava sve uslove za napredak u naprednjačkoj nomenklaturi, Vučić još nije pristao da Alimpića digne na ministarski nivo.