politika

15.marta veliki protest ispred Skupštine, Petar Kropotkin

U sredu 12 marta bile su klasične vesti, studenti iz više gradova idu peške polako do Beograda kada planiraju da stignu u petak uveče za subotnji veliki protest 15 marta. Narod ih kao i uvek dočekuje sa hranom, pićem, muzikom a ponegde i vatromet.

Studenti u blokadi objavili su na svojim društvenim mrežama poruku građanima Srbije pred veliki protest u subotu 15. marta. Oni su istakli da nije u pitanju “finalni skup”, jer oni, kako navode, ne prave završne korake – već tektonske promene. Hehehe.
„U susret velikom studentskom protestu, poručujemo da 15. marta zajedno ispisujemo istoriju – cela Srbija izlazi na ulice Beograda da pokaže da ne pristaje na nepravdu. Znajući to, neka niko ne pomisli da je to kraj, Srbija se probudila i nećemo dozvoliti da ponovo zaspi“, navodi se u saopštenju.
Mi ne pravimo završne korake – pravimo tektonske promene. Ako naši zahtevi ne budu ispunjeni, ostajemo na ulicama, u blokadama, u borbi – dok pravda ne bude zadovoljena. Pozivamo sve studente, radnike i građane da 15. marta budu deo snage koja menja Srbiju. Dolazimo u rekordnom broju, ali ne stajemo ovde. Do pravde! Vidimo se na ulicama!“

Uveče u pola deset, studenti u blokadi su objavili na tviteru da će protest 15. marta biti održan ispred Narodne skupštine Srbije.

Za to vreme Vučić se uplašio jer protesti ne prestaju, nakon izjava da su studenti Pol Pot Boljševici, stalno pravi propagandu da će u subotu studenti da koriste nasilje i da će probati silom da ga skinu sa vlasti. To može da mu posluži kao izgovor da on primeni silu protiv demonstranata ali videćemo šta će se desiti u subotu, studenti svakako nisu do sada bili nasilni i neće ni u subotu. Osim što pravi propagandu, Vučićeve ulizice unajmljuju kamione da dovoze traktore za Beograd da bi blokirali prilaz Beogradu na dan protesta.
Izašla je vest i da su nakon vojnih (špijunskih) veterana takodje i bivši JSO kriminalci posetili studente u pionirskom parku koji se protive blokadama, tako da je to potvrda da kampovanje u tom parku organizuje BIA to jest Orlić, i protiv blokadni studenti i neki koji se foliraju da su studenti, kao i JSO krimosi, svi su saradnici tajne službe i iza tog kampovanja stoji Orlić i njegovi špijuni, Orlić im je obezbedio i pandurski kordon ako imaju problem sa nekim. Špijuni koriste svoje saradnike da naprave vesti da gomila studenata ne želi blokade i da žele da uče a u stvari 50% njih koji tamo kampuju u stvari nisu uopšte studenti već medicinski radnici i profesor škole u Nišu. opozocija tvrdi da dobijaju 100 do 200 evra po danu a ja verujem da dobijaju svakako neku sumu novca.

Najžešći protest u poslednja tri meseca je bio 6 marta ispred beogradske skupštine ali još nisam uspeo da obradim 7GB video snimke tako da će taj članak biti objavljen narednih dana.

A mediji su podsetili da je 12 mart 22 godine otkako je ubijen Djindjić, prvi demokratski izabran političar pa da prokomentarišem takvu vest.
Djindjić je imao svoju ulogu u obaranju autokrate Miloševića, ali svi opozicionari pa i on su dobijali pare od bogataša, nisu mogli da kradu pare iz budeta jer nisu bili vlast, ali sećam se da je Djindjić dobio tadašnji najnoviji audi od 100 hiljada maraka a sigurno je kao predsednik stranke dobijao i keš, isto kao danas Vučić. Ja sam verovao da će opozicija da bude dobra ali smo videli da su nakon 5 oktobra uzeli Miloševićeve ljude da rade za novu vlast, dakle, nova vlast nije bila demokratska. Moje mišljenje je da je Djindjić koketirao i pravio dogovor sa starim sistemom umesto da odseče zmiji glavu, da pohapsi Legiju i JSO, ali to nije uradio pa su ga i ubili jer su zadržali moć, pozicije u državnim organima. Zato je 5 oktobar bio plišana revolucija, nisu raskinuli sa starim sistemom nego su ih uzeli da rade za novu vlast. I kad je Djindjić ubijen 2003, njegova žena Ružica je nasledila novac i onda sam video da se obogatio isto kao i Milošević to jest bio je u politici zbog novca a ne zbog naroda. Ružica je kupila kuću u Užičkoj 40 pored milijardera Miškovića a to ne može bez par miliona evra plus mora da joj ostane keš, neće sve da potroši na imovinu. Mogu mediji da kukaju za Djindjićem, ali prvo nije odsekao glavu zmijama i završio je mrtav a drugo, navatao se para, ko zna koliko miliona, samo njegova žena zna koliko je nasledila a ona ne zna za sramotu i hoće da živi na visokoj nozi, u ulici milijardera. Narodu treba da bude jasno, imati političku partiju je skupo i nije moguće bez novca, treba novac za svaku kancelariju u svakom gradu i treba 4 miliona evra za predozbornu kampanju, plus lideri stranaka pola uzmu za sebe kad bogataši donesu keš u stranku. Dakle, kad uzmeš milione od bogataša, radićeš za njih kada dodješ na vlast a ne za narod. Sve dok postoji država i političke partije, kapitalisti će da ostvaruju profit, mogu da eksploatišu radnike kako hoće i mogu da dobiju ugovore sa državom i da zarade milione. Inače, Djindjić je doktorirao filozofiju u Nemačkoj, Heidelbergu, znao je šta je anarhizam i učestvovao je u prevodu i napisao je pogovor za prevod Kropotkinove knjige na srpski jezik, ali od anarhizma nema para i karijere i izabrao je kapitalizam.
Beograd Prosveta 1984, tiraž 5000, pogovor čitavih 30 strana 237-266: Anarhizam i moral / Petar Kropotkin ; izbor tekstova, beleške i pogovor Zoran Đinđić ; predgovor Predrag Matvejević; preveli Jugoslava Široka, Zoran Đinđić.

Što se mene tiče, Kropotkin (1842 – 1921) je bio naučnik, umeo je bolje od drugih da razlaže temu i da objašnjava, tako da sam voleo da čitam njegove knjige kada sam se upoznavao sa anarhizmom. Pošto ima raznih anarhista, Kropotkin je živeo u ranije vreme i njegova teorija je anarho-komunistička. Kropotkin je bio ruski teoretičar anarhizma, geograf, istoričar, pisac, aktivista i knez koji se odrekao svoje titule, njegov otac je imao preko 1200 kmetova. Kropotkin se odrekao svoje titule princa u svojoj 12. godini. Kao i sva deca bogataša, obrazovao se u Petrogradu u prestižnoj vojnoj školi, gde su se učvrstila njegova interesovanja za rusku politiku i prirodne nauke. 1862. u Sibiru je obavio važna geografska i antropološka istraživanja koja su donela važne geografske informacije. 1867. Kropotkin se vratio u Petrovgrad, gde je dobio mesto u Ruskom geografskom društvu. Njegovo odbijanje da sledi porodičnu tradiciju vojne službe podstaklo je njegovog oca da ga liši nasledstva. U ime društva istraživao je glečere Finske i Švedske između 1871. i 1873. i tako je stekao reputaciju u naučnim krugovima. Tokom svojih geografskih istraživanja, Kropotkin je takođe izučavao spise vodećih političkih teoretičara i prihvatio socijalističke revolucionarne poglede. Pridružio se Internacionali 1872. ali je ubrzo bio razočaran njenim ograničenjima. Kada je došlo do podele Internacionale na dve suprotstavljene struje, Kropotkin je pristao uz federalističko i libertersko krilo. Vratio se u Rusiju, nakon što je potpuno dovršio svoje teorije, i počeo je sa širenjem anarhističke propagande. 1874 uhapšen je i zatvoren u Tvrđavu Sv. Petra i Sv. Pavla.
Posle dve godine robije, 1876 je pobegao i dospeo je do Engleske i onda Švajcarske da bi se ponovo pridružio Jurskoj Federaciji, zatim do Pariza, i onda nazad u Švajcarsku da bi uređivao „Le Revolte“.
Atentat na Cara doveo je do njegovog proterivanja. Izbegao je u Englesku i obnovio svoje izučavanje Francuske revolucije. Obeshrabren političkom atmosferom, on i njegova žena vratili su se u Pariz. Zajedno sa ostalima uhapšeni su i optuženi u spektakularnom javnom procesu u kome su optuženi izveli sjajnu odbranu omogućujući sebi da propagiraju anarhizam u Evropi.
Godine 1883, ponovo je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora zbog anarhističkih aktivnosti. Pušten je na slobodu posle tri godine i posle toga je živeo i radio u Engleskoj 30 godina. Godine 1889, preselio se u Čikago i živeo u kraju Hal haus. Međutim njegovi anarhistički pogledi učinili su ga nepoželjnim gostom u SAD, pa se vratio u London.
Vrativši se u Rusiju posle revolucije iz 1905, ostatak svog života posvetio je pisanju. Bio je zgrožen antisocijalističkim kontrarevolucionarnim postupcima Lenjina, o kom je imao sledeće da kaže: Lenjin je neuporediv sa bilo kojom revolucionarnom ličnošću u istoriji. Revolucionari su imali ideale. Lenjin ih nema. Vladimire Iljiču (Lenjin), vaši konkretni postupci su potpuno nedostojni ideja koje se pretvarate da posedujete.
Kropotkin je umro od upale pluća u Dmitrovu, u blizini Moskve, 8. februara 1921. Lenjinova ponuda za državni pogreb u Kremlju je odbijena. Pogrebu 13. februara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi. Dok je povorka prolazila pored zatvora, politički zatvorenici su pevali anarhističku himnu mrtvima. Pod pritiskom Kropotkinovih poštovalaca, anarhističkim zatvorenicima je dozvoljeno da prisustvuju sahrani. U masi su se vijorile crne zastave i transparenti: „Gde ima vlasti nema slobode!“, „anarhisti traže da budu pušteni iz zatvora socijalizma!“.
Neke Kropotkinove knjige:
Osvajanje hleba, Dnevnik Kropotkina, Etika, Velika Francuska revolucija, U ruskim i francuskim zatvorima, Zapisi jednog revolucionara, Uzajamna pomoć, Ruska revolucija i anarhizam, Savremena nauka i anarhizam, Teror u Rusiji.
Onlajn biblioteka
Sindikalizam i anarhizam: https://abiblioteka.anarhizam.rs/pdf/kropotkin-sindikalizamianarhizam.pdf
O smislu osvete – O moralnom uticaju zatvora na zatvorenike
https://anarhisticka-biblioteka.net/category/author/petar-kropotkin?sort=title_asc&rows=100

I da, jedna lepa vest, izašlo je februarsko izdanje Direktne akcije, lista anarho-sindikalističke inicijative, poseti sledeći link: Direktna akcija #24.