1 maj medjunarodni praznik radnika, Amerikanci kolonizuju Ukrajinu

Trump je odradio posao za američke kapitaliste, potpisan je sporazum sa Ukrajinom koji je lepuškasto nazvan sporazum o ekonomskom partnerstvu, tim sporazumom se omogućava američkim kapitalistima da eksploatišu prirodne resurse (aluminijum, grafit, naftu i gas) u Ukrajini u zamenu za osnivanje američkog fonda u Kijevu za obnovu Ukrajine nakon rata i pomoći Kijevu u ratu protiv Rusije. Ministarka ekonomije je potpisala sporazum i ime korumpiranog zelenskog koji je sigurno do sada dobijao lovu od američke vojne industrije da kupuje američko naoružanje i sada se nada da će da dobija lovu svaki put kad američki kapitalisti budu hteli neki rudnik ili naftu, sve se to pravda jeftinim izgovorima o pomoći u ratu protiv Rusije i Ukrajina će zadržati vlasništvo nad resursima a ameri će “samo” da eksploatišu i prave profit. Tramp takodje ima šugavo obrazloženje: američko prisustvo u Ukrajini će odbiti Ruse i vojno i što se tiče eksploatacije ukrajinskih resursa kao da je Ukrajincima bolje da ih eksploatišu američki umesto Ruski kapitalisti. Naravno kolonijalna politika postoji tokom čitave istorije tako da to nije ništa novo, Britanci i Francuzi su 400 godina eksploatisali Afriku uz pomoć afričkih korumpiranih političara i Rio Tinto ima svog domaćeg korumpiranog Vučića i Trump ima svog korumpiranog Zelenskog.

U Novom Sadu nezavisno od prvog maja, gradjani su počeli da šetaju ulicama od 10h ujutru zato što je danas 6 meseci od pada nadstrešnice koja je ubila ljude. 45 mesnih zajednica je došlo da obeleži 6 meseci.

Što se tiče 1.maja, 5 žutih sindikati kreću sa svojih lokacija ka platou Vlade gde će u 14h doći takodje i gradjani, studenti su već u 11h došli zajedno sa sindikatima na njihovim štandovima u Knez Mihajlovoj, možeš videti prvi video, intervju sa predsednicom ASNS sindikata u 11h. Anarho-sindikalistička inicijativa je takodje pozvala anarhiste da dodju u 14h ispred Vlade naglašavajući značaj plenuma i zborova gradjana i da tako treba da se organizuju i radnici a ne da veruju žutim sindikatima.
Dok ne odem na proteste u 14h, da napišem komentar a nakon toga i istoriju 1.maja.
Dakle, beogradjani koji ne obeležavaju prvi maj koriste šansu da odu u prirodu i da se provedu, neki idu na Adu neki na Avalu, što bi se reklo, da roštiljaju. Tako je i po malim gradovima gde ne postoje sindikati ili ne pozivaju na protest, ljudi koriste prvi maj za provod u prirodi. Sa jedne strane ima ljudi koje boli uvo za politiku i prava radnika a sa druge strane provod umesto štrajka za 1.maj je posledica toga što je komunistička partija u Jugoslaviji 40 godina smatrala da radnici imaju ravnopravnost i prava i da nema zašta da se štrajkuje već 1.maj treba da bude manifestacija, proslava, na žalost neki ljudi neguju tradiciju pa i dalje praznuju iako više ne živimo u socijalizmu i radnici imaju gori položaj nego za vreme Tita. I na Zapadu mnogi neće da štrajkuju za 1.maj zato što su kapitalisti dali radnicima 4 puta bolju platu nego na periferiji kapitalizma, zbog straha od širenja socijalizma za vreme postojanja Sovjetskog Saveza, ali je berlinski zid pao odavno i kapitalisti su pogoršali položaj radnika od 1989 godine ali i dalje plaše radnike da će preseliti fabrike u istočnu Evropu ili Aziju ako se bune i štrajkuju. Naravno, mladi a pogotovo anarhisti na zapadu koriste 1.maj da protestvuju i da se rokaju sa pandurima, svaki 1.maj je najžešći u Berlinu a takodje i u gradu na granici Azije – Istanbulu, na žalost u Kopenhagenu gde sam ja bio godinama, anarhisti imaju svoju binu u Faelled parku pored socijaldemokratske bine i tu prave muziku da djuskaju uz svoje bendove, danski anarhisti samo diskutuju o anarhizmu, ne organizuju proteste niti se bore protiv kapitalizma, rasizma protiv stranaca i danskih kolonijalnih ratova niti ih zanimaju radnici koji imaju 2000 evra platu. Samo piju pivo i prave profit vlasnicima Karlsberg fabrike kao i ostali Danci alkoholičari.
Ja kao i ostali anarhisti mogu da kažem da je problem sa sindikatima što su predstavnički i ne treba im verovati a radnici dobro znaju da decenijama sindikati rade za direktore i vlast a ne za radnike, dakle, beogradski anarhisti imaju anarho-sindikat koji je organizovan vodoravno dakle bez hijerarhije i predstavnika, odlučuje se na zborovima kao što su studentski plenumi. Izmedju ostalog, pomažu radnicima i radnicama koje nisu dobile platu od nekog kapitaliste, porazgovaraju sa kapitalistom da li će da isplati platu ili će da mu prave probleme, većina izabere da isplati platu radnicama koje su hteli da zeznu za lovu.
Moj lični stav je da srpski radnici ćute i trpe umesto da se bune kad ne prime platu 2 godine od domaćih i medjunarodnih kapitalista, Srbija je žrtva globalnog neoliberalnog kapitalizma gde nas domaći političari prodaju kapitalistima koji korumpiraju političare, sa druge strane, smatram da mladi hoće da se bune i mladi imaju revolucionarni potencijal tako da je dobro da beogradski anarhisti rade sa studentima a ne samo sa radnicima, radnici su uglavnom matorci a oni ne veruju da bilo šta može da se promeni i odustali su od svog života. Zapadno-evropski radnici pak nemaju revolucionarni potencijal kao pre 100 godina zato što su nakon 2 svetskog rata dobili preko 1500 evra plate, zdravstvo, školstvo i ostalo i uživaju u životu u odnosu na radnike na periferiji kapitalizma (istok, Azija, Afrika). Što se mene tiče, današnji anarhisti žive u drugačijoj situaciji nego pioniri anarhizma Berkman, Emma, Kropotkin, itd, mada je suština kapitalizma ostala ista, i dalje živimo u robovlasništvu gde 2% kapitalista eksploatiše 98% društva, korumpiraju, zagadjuju prirodu, prave ratove za naftu i grade totalitarni korporativni kapitalizam, to smo videli kad je Snowden objavio informacije o masovnoj špijunaži koja je korak u izgradnji totalitarnog sistema isto kao i veća kontrola granica, registracija putovanja/kretanja gradjana, korišćenje umetničke inteligencije i softvera za prepoznavanje lica od strane rasističke panduracije i tajne službe.

Što se tiče statistike u Srbiji, broj zaposlenih krajem 2024 je bio 2 900 000 ljudi a broj nezaposlenih je lažna slika 273 000 (8.6%) kao i smanjenje nezaposlenosti tokom čitave decenije, ima manje nezaposlenih zato što godišnje 40 000 ljudi pobegne iz Srbije da prime bolju platu od kapitalista u centru kapitalizma, u zapadnoj Evropi, to je čitavih 400 hiljada za 10 godina i više od milion od raspada Jugoslavije i uvodjenja kapitalizma. Što se tiče broja nezaposlenih, ima ih sigurno više, na primer mene nisu hteli da prijave na biro rada pre 15 godina zato što se nisam ispisao sa fakulteta, videli su pečat na poledjini diplome i rekli da sam i dalje student i da ne mogu da se prijavim na biro rada. U Srbiji ne postoji deficit radne snage kako to vole da kažu kapitalistički političari i analitičari nego kapitalisti radije uvoze radnike iz Bangladeša nego da zaposle skuplje srpske radnike, tako je i sa gradjevinom tako je i sa vozačima šlepera kojima kapitalisti neće da daju veće plate pa oni odu da traže posao u Evropi gde se takodje traže vozači koji će da rade za manju platu nego zapadni vozači.
Prema podacima iz poslednjeg Globalnog indeksa radnih prava, Srbija i dalje spada u grupu zemalja u kojoj se radna prava sistemski krše, od sprečavanja prava na kolektivno pregovaranje ili sindikalno udruživanje, do neadekvatnih i nehumanih uslova za rad i neadekvatnog plaćanja prekovremenog rada.
Po srpskom zakonu, 1.maj je neradni dan. Moja komšinica mi je rekla da šef nije hteo da joj da slobodan dan za 1.maj tako da mora da ide da radi u drugoj smeni, gomila ljudi ne može da učestvuje na protestu na koji su pozvali studenti u 14h, kapitalisti teraju radnike da rade, nemoj da se iznenadiš ako gomila firmi radi za prvi maj, kapitalisti ne vole radnička prava i 1.maj. Inače statistika kaže da srpski radnici rade u proseku malo više od 41 radni sat nedeljno a evropski radnici 35 sati a u Holandiji 30 sati nedeljno.

Istorija 1.maja

Sada malo o istoriji 1.maja za one koji ne znaju. Evo i Vučić je pokazao da zna šta se desilo u Čikagu ali je na strani kapitalista a ne na strani radnika.
„Baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić u aprilu 2024, dodajući da od sedmočasovnog radnog dana, koji je tada najavljivala Crna Gora, u Srbiji neće biti – ništa.
U znak sećanja na stotine hiljada američkih radnika koji su krajem 19. veka izašli na ulice, Prvi maj se slavi kao Međunarodni praznik rada.
Dakle, 1.maj se istorijski vezuje za radnički pokret s kraja 19. veka i veliki štrajk održan u Čikagu gde je zahtevano uvođenje osmočasovnog radnog dana a kada je došlo do sukoba policije sa radnicima. Dakle, komunisti i anarhisti su bili u sindikatima i držali govore i sukobljavali se sa pandurima što je logičan otpor industrijskom kapitalizmu i brutalnoj eksploataciji u 19 veku. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati, iskorišćavanje dečje radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se zahtevali dostojniji uslovi rada i života. Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju – Amerika. Američka federacija je na prvom kongresu 1886. godine pozvala na generalni štrajk 1. maja. Na ulice Čikaga je izašla masa od oko 40.000 pripadnika radničkog pokreta ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage, neki podaci kažu da je poslato 176 pandura da rasture demonstracije, te je izbio žestoki sukob i onda su panduri pucali na masu, po nekim podacima šest radnika je ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Po nekima prvo je bačen dinamit pa su tek onda panduri pucali kada je jedan pandur poginuo. Ja smatram da su prvo panduri pucali pa je onda neko bacio dinamit na pandure od čega je jedan poginuo a onda su panduri izvukli pištolje i pucali na masu ljudi, na kraju se nije znalo koliko je radnika ubijeno a izginulo je 8 pandura i 60 ranjeno, to je vlast odmah iskoristila i uhapsila 8 anarhista i stotine radničkih vodja, anarhisti su imali sudjenje gde tužilac nije uspeo da dokaže da je neko od 8 njih bacio dinamit, ali je sudija 7 osudio na smrt a jednog anarhistu na 15 godina zatvora. Dvojici je guverner preinačio kazne u doživotan zatvor a jedan se ubio u pritvoru. Dakle, sahranjeni su August Spies, Adolph Fischer, George Engel, Louis Lingg, Albert Parsons. Četvoro je obešeno 1887 godine. Novi guverner Ilinosa je 1893. godine pomilovao preostale osuđenike i kritikovao je suđenje. Iako se napad dinamitom desio 4 maja, Hejmarket se smatra kao povod za obeležavanje Praznika rada 1.maja. Obešenim anarhistima je podignut i spomenik u parku Forest i 1997 godine je proglašen za Nacionalnu istorijsku znamenitost. Tako je vlast htela da obezglavi radnički pokret bešenjem anarhista i hapšenjem ostalih ali anarhisti nisu lideri tako da ne može da se obezglavi radnički pokret.

Danas 1.maj proslavlja gomila država iako je to simbol borbe komunista i anarhista na sindikalan način protiv kapitalista, fora je u tome da svaki vlastodržac hoće da se predstavi kao demokratija i da se zalaže za radnička prava ne bi li narod glasao za njega i njegovu partiju a u stvari političari rade za kapitaliste koji finansiraju političke partije, takav primer su socijaldemokratske partije širom Evrope. Sjedinjene Američke Države zvanično ne priznaju Međunarodni praznik rada za Prvi maj jer su zaludjeni protiv komunizma pa su izmislili da u septembru imaju dan radnika.

Upravo je 14 časova vreme je da krenem na protest ispred Vlade….
Prvo što sam primetio kad sam stigao na protest, gomila se pribila uza zid zgrade ministarstva spoljnih poslova gde je hladovina, tako sam i ja uradio nakon pola sata ispred bine, našao sam mesto u hladovini, prokuvao sam iako je prognoza pisala samo 25 stepeni, meni je bilo kao 35. Mogao sam da snimim protest dok sam dolazio kroz Nemanjinu, kad sam ušao u masu, od silnih zastava ništa nije moglo da se snimi. Bila je masa ljudi u Kneza Miloša i u Nemanjinoj prema Slaviji a ka Slaviji na 50 metara sam video i zastavu anarho-sindikalista “Generalni štrajk” pa sam je usnimio nekako. Za one koji ne znaju zastava anarhista je crne boje a zastava anarho-sindikalista i anarho-komunista je pola crno, pola crveno. Video sam zastave sindikata radnika iz firmi iz drugih gradova a ne samo iz BGD, na početku su bili Kragujevčani pored mene. Prvi govornik je počeo u 14:50h ali sam i dalje bio u hladovini i od silnih zastava sam rešio nešto da snimim a nešto da propustim da snimim. Ako se dobro sećam, prvi je bio student koji je govorio da je zbog korupcije došlo do rušenja nadstrešnice, posle je govorio jedan sindikalista koji je kritikovao što stranci dobijaju posao samo mi nije jasno da li kritikuje kapitaliste i vlast ili priča rasističku priču protiv stranih radnika. U svakom slučaju vikao je da tako više neće moći, mislim da je on zatražio radnu nedelju od 4 dana umesto 5, kao što su se nekada borili za 5-todnevnu radnu nedelju sada treba da se borimo za 4-vorodnevnu. Posle je govorio Predsednih udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović rekao je da su studenti ujedinili sindikate, da stanu zajedno na jednu binu. „Pre 140 godina su se neki ljudi borili da imamo kakva-takva prava. Danas neoliberalni kapitalizam gazi ljude i njihova prava. Kapital i profit su na prvom mestu, čovek ne postoji. Vi, mladi ljudi, sigurno nećete dozvoliti da vas neko tera da nosite pelene u jednoj Juri… Mi se protiv toga borimo godinama, ali nam institucije ne daju“, rekao je on. Zatim je govorila predsednica sindikata ASNS i na kraju studentkinja blokaderka, najkraće, pričala je o korupciji i rekla je da studenti i radnici imaju zajedničku borbu i da je prirodno da se studenti udruže sa radnicima. U 15:50h je počela 15minutna tišina za stradale i posle toga student je poslao par parola preko mikrofona i narod je krenuo da se razilazi, to je bio kraj protesta.

Pogledaj video snimke ako želiš da čuješ govore sa protesta, prvi video je intervju od 11 sati ujutru sa predsednicom ASNS. U pola pet sam bio kući a u sedam uveče otišao malo na Adu kad se stišalo sunce, da malo uživam 2 sata dok ne krenem da editujem video snimke sa ovog protesta. Ah da, iskoristio sam snimke sa kapitalističkih medija da bi se videli govornici, ja sam bio dalje i bilo je gomila zastava pa se nisu videle face govornika.
Ah evo našao sam ko je pričao o strancima, smatram da se nije lepo izrazio da je protiv kapitalista a ne protiv stranih radnika:
Zoran Marković ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije je pitao da li je pravda, ako strani investitori (čiji je dolazak pozdravio) radnike u Srbiji plaća tri evra po satu, a isto ili manje kvalifikovane radnike kod kuće plaća 10. „Moramo da kažemo – nećemo minimalac! Da li to želimo u Srbiji, da dolaze stranci, da rade za još manje plate od naših? E, ne može! Ne damo! Ovo je naša Srbija! Danas smo ispred Vlade Srbije, sutra, za sledeći Prvi maj, idemo ispred Narodne skupštine. Ko donosi ove zakone?“, pitao je on. Marković je pitao da li je normalno da „kada mi štrajkujemo, oni dovode nove radnike da rade naše poslove“.

Pojedini građani su posle protesta ispred Vlade Srbije došli do Trga Nikole Pašića, gde se nalazi ograđeni prostor ispred Skupštine Srbije, na kom je Vučićeva stranka postavila šatore. Oni su počeli da prave veliku buku, a iz Pionirskog parka su počeli da sa razglasa puštaju glasnu muziku, međutim ni glasna muzika nije nadjačala buku građana. Danas su Vučićevci to jest Ćaćilend pravili feštu uz meso i piće a verovatno dobijaju dnevnicu da tamo provode vreme svaki dan. Vučić se oglasio sa nekim ciframa da zamajava svoje glasače, rekao je da je u Beogradu danas protestvovalo 5673 ljudi a u Novom Sadu još manje. Zato je bitno reći šta je objavio Arhiv javnih skupova: Na današnjem protestu ispred Vlade Srbije okupilo se 18.000 ljudi, po snimcima u 15 časova.

Srpski anarho-sindikalisti i komunisti su nakon današnjeg dana srećni zbog paradiranja za 1 maj, to im je dovoljno u borbi protiv kapitalizma i države, i smatraju da je studentska borba od novembra dala odlične rezultate što se tiče plenumskog načina organizovanja i da to treba prebaciti i na radnike i sve će to ostati za budućnost, za nove štrajkove i borbe.

Inostranstvo

Što se tiče inostranstva za sada samo vest iz Istanbula. Više od 400 ljudi uhapšeno je u Istanbulu tokom demonstracija povodom Prvog maja, javilo je tamošnje udruženje advokata. Vlasti su blokirale pristup centralnom Istanbulu i zatvorile ulice koje vode do centra. Novinari agencije Frans pres bili su svedoci više desetina hapšenja u kvartovima Beškitaš i Medžidijekoj, na evropskoj obali grada, gde je policija blokirala ulice koje vode do trga Taksim. Više hiljada ljudi moglo je da se okupi danas u dva kvarta na azijskoj strani grada na poziv sindikata, prema snimcima turskih medija i snimatelju Franspresa.
Iako Amerika ne slavi 1.maj, gomila ljudi je protestvovala protiv Trampa i njegovog tehno fašiste Elona Muska. Parole u znak podrške Palestincima su se čule i na protestima u Francuskoj i u Grčkoj. Francuzi su nosili parole “Hoću da živim a ne da preživljavam”, Nemci parole tipa “Oporezuj bogataše”, u Manili “Radimo da bismo živeli a ne da bismo umrli”, i slično. Iračani su tražili bolje plate, otvaranje zatvorenih fabrika i kraj privatizaciji. Na desetine hiljada ljudi je protestvovalo i Šri Lanki gde je još kriza usled bankrotstva države pre dve godine. 10 000 ljudi u Tokiju je tražilo da se povećaju plate da bi pratile rast cena…

Ubacio sam video snimke iz Pariza i Berlina pa pogledaj kako je tamo bilo Prvog maja. Naravno tu je i fotografija 8 anarhista koji su nastradali u borbi protiv kapitalizma i države, treba da se zna kako izgledaju i kako se zovu. Ukratko informacije o 8 anarhista: Chigaco eight martyrs. Ako se desi da u tvom browseru nema zvuk u nekom video klipu, probaj drugi browser (Firefox, Chrome).