23 maj protest Slavija “Studenti pobeduju”

23 maja studenti su još jednom pozvali sve ljude da se okupe na Slaviji radi borbe protiv manijaka na vlasti, iako su najavili da će govornici predatavljati njihov program, više su govorili o oblastima iz svoje profesije nego što su predstavljali studentski program za izbore. Naravno, anarhisti ne veruju u izbore ali razni ljudi su ubedili studente da problem može da se reši izlaskom na izbore. Tu smo da poržimo studente pa će vremenom da nauče lekciju da su izbori lakrdija i cirkus koji mediji podržavaju jer naplaćuju debelo reklame u predizborno vreme, 100-200 evra sekunda, padne par miliona evra od prevaranata koji lažu narod da bi dobili glasove.

Osim iz gradove širom Srbije, u BGD kolone građana su 23 maja tokom dana krenula iz Zemuna, sa Autokomande, sa Trga Republike, i ispred Pravnog fakulteta. Jedna kolona od Slavije je stigla od Trga republike, u toj koloni sam bio i ja, a na njenom čelu je bio drveni trojanski konj.

Veliki broj kučića, u punoj opremi za razbijanje demonstracija, je bio rasporedjen oko predsedništva to jest diktatorove kancelarije, to je dokaz da se makronov kolonijalni diktator ukenjao od straha, a kasnije je zadatak džukela bio da štite njegov Ćaćilend ispod njegove kancelarije odakle gleda kako mu se šlihtaju, za dnevnicu, nema džabe ni kod babe.
Na Trgu republike studenti su delili letke šta će da urade za zdravstvo ovo ili ono i farbali natpise ljudima na majicama “Studenti pobedjuju”, a kad smo stigli na Slaviji, još je moglo da se prodje tako da sam otišao ispred bine da čujem šta pričaju govornici. Krenulo je oko 18:15h sa prvim govorom, a tada je već bilo toliko gusto da nisi mogao da mrdneš nigde. Kasnije uveče je Arhiv procenio da je bilo izmedju 180-190 000 ljudi na Slaviji.

Studentkinja psihologije iz Bajine bašte Elena je održala prvi govor i uglavnom je podsetila zbog čega smo ovde: “Dobro veče pobunjena Srbijo! Večeras smo ovde zbog nepravde, laži, terora. Ovde smo zbog slobode. Ovde smo zbog 16 ljudi koje je ubila korupcija u Novom Sadu. Korupcija u Srbiji ima lice, to je svaka lažna dozvola, svaki namešten tender, svaki potpisan papir, svaki tužilac koji ćuti, a svi znamo šta se dogodilo”.

Drugi govor je održala rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić koja je govorila najviše o situaciji u kuluturi, lovu za filmove na primer dobijaju samo podobni: “Najkulturnija Srbijo, već više od godinu i po dana u Srbiji traju građanski i studentski protesti. Divim se. Oni koji misle da su gospodari svega plaše se moralnih, kulturnih i onih koji misle svojom glavom. Danas sa ove pozicije ne govorim kao profesorka FDU i rektorka, govorim kao jedna od vas. Želim da dam glas protiv korupcije, nezakonitosti…”

Profesor Hemijskog fakulteta Radomir Saičić je imao nacionalistički govor ali uglavnom protiv korumpirane vlasti koja nam truje život: “Još uvek robujemo korupmpiranoj vlasti koja urušava pravni poredak, institucije kulture, poljoprivrede, obrazovni sistem, našu ličnu bezbednost… Truju nam vazduh, pitku vodu. Plodne livade pretvaraju u rudnike i deponije. Resorni ministar savetuje ratare i stočare da se okanu poljoprivrede. Predsednik države nam predstavlje kriminalce iz Ćacilenda kao čuvare mira”.

Tužiteljka Bojana Savović je crna ovca u ćaćilend pravosudju, neće da liže guzu ludaku na vlasti, to znači da ima pretenzije da bude ministarka nepravde kada ludak padne sa vlasti, malo je pričala protiv svojih ćaći kolega i da je država bez vladavine prava mafijaška organizacija: Pravo na proteste je naše Ustavom zagarantovano pravo. Umesto da ga suzbija, država je dužna da ga štiti. Sila primenjena prema ljudima koji su lišeni slobode i koji ne pružaju otpor je zločin. Svaka prekomerna upotreba sile i nezakonito ponašanje mora biti deo istrage. Ovo što danas živimo nije država, nego anarhija”.

Nakon toga ja sam morao da odem sa protesta i jedva sam se probio kroz masu, a govore su još odiržali i sindikalni rukovodilac u penziji Jugoslav Ristić, zatim Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu, nastavnica srpskog jezika iz Čajetine.

Na kraju skupa glumac Dragan Jovanović je otpevao čuvenu pesmu “Ružo rumena”, a omladinci su na više mesta na Slaviji zapalili baklje. Dakle, protest je zvanično završen oko 20h, a građani su na kraju počeli da pevaju “ko ne skače, taj je ćaci”.

Nakon razlaza, gradjani koji su krenuli Bulevarom Revolucije su prolazili pored Ćaćilenda gde je bio ogroman broj kučića, pored Pravnog bilo je jurnjave sa pandurima kao što se može videti dole na snimku a u Kralja Milana kučići u civilu su uhapsili jednog dečka, tamo je bilo rokanje sa kučićima i studenti naravno moraju da se ograde od nasilja tako da oni nemaju pojma ko su momci koji su se sukobljavali sa džukelama. Oko 22h sve se smirilo i to je bio kraj za 23 maj. Pošto sam ja neko ko ne veruje u izbore neću objavljivati letke koje su studenti delili a šta će da učine ako njihovi kandidati pobede na izborima, u svakom slučaju klasična obećanja da će da isprave krive drine u raznim sferama života.