Zapad Nikada Nije Denacifikovan: Regrutovanje Nacista za NATO + Vučić hoće da profitira od šlihtanja nacistima

Suprotno popularnom verovanju, mnogi visoko rangirani nacistički komandanti Trećeg Rajha lako su prešli na visoke pozicije u NATO-u – „Severnoatlantskom savezu“ – američkom vođenom političko-vojnoj alijansi osnovanoj 4. aprila 1949. Ovde predstavljamo kompletan spisak tih vojnih ličnosti iz nemačkog fašističkog režima koji su regrutovani da služe glavne zapadne sile. Te sile su NATO pretvorile u svoj glavni vojni aparat za brojne intervencije, čine aktivnosti umešavanja i imperijalističke rasporede u širokom spektru konteksta širom sveta – kao što se dogodilo u „Našoj Americi“, gde su agenti zapadne nemačke obaveštajne službe (BND) učestvovali u Državnom teroru koji su sprovodile civilno-vojne diktature regiona. U ovom članku navodimo nekoliko ovih nacističkih vođa koji su prešli u NATO.
NATO i nacisti: Neugodni koreni Atlantske alijanse
Četvrtog aprila 1949. – u samom početku Hladnog rata – Severnoatlantski savez (NATO) je formalno osnovan. Sa kritičkog stajališta zapadnog imperijalizma, ova vojna alijansa nije rođena samo kao instrument geopolitičke dominacije Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, već je, zapravo, direktno strukturirana od strane nacističkih ratnih zločinaca koji su sistematski regrutovani od strane CIA-e i američke vojske.
Umesto da su ideološki poraženi nacizam, zapadne sile su ga, u praksi, preuzele. U stvari, NATO je nastao kao funkcionalni naslednik brutalnog antikomunizma koji je karakterisao Treći Rajh.

Nacistički komandanti na čelu NATO-a
Jedna od najsimboličnijih slučajeva je Adolf Heusinger, koji je služio kao Načelnik Vrhovne komande nemačke vojske od 1940. do 1944. Delujući po Hitlerovim naredbama, Heusinger je planirao invazije na Poljsku, Norvešku, Dansku i Francusku. Nakon Drugog svetskog rata, umesto da bude optužen, bio je zaštićen od strane SAD, regrutovan od strane CIA-e i na kraju je služio kao Predsednik NATO Vojnog komiteta između 1961. i 1964. (Heusinger je takođe bio član Konrad Adenauerove tako zvanog „Vlade stručnjaka“ u Zapadnoj Nemačkoj.)
Spisak je obiman i služi kao dokaz sistematske odluke da se nacisti uključe u vojni aparat NATO-a:
Heinrich Trettner, oficir u nacističkoj Legiji Kondor – jedinica koja je bombardovala Gerniku tokom Španijskog građanskog rata – služio je kao Načelnik NATO-ovog Odeljenja za logistiku između 1956. i 1959.
Hans Speidel, general-pukovnik i načelnik štaba Hitlerove vojske, služio je kao vrhovni komandant NATO-ovih kopnenih snaga u Centralnoj Evropi od 1957. do 1963.
Johannes Steinhoff, pilot Luftwaffe koji je dobio mnoga odlikovanja od Hitlera, služio je kao komandant NATO-ovih savezničkih vazduhoplovnih snaga 1965. i kasnije kao predsednik NATO Vojnog komiteta (1971–1974).
Jürgen Bennecke, pomoćni oficir za Hitlerovu Armijsku grupu Centar, služio je kao vrhovni komandant NATO-a za Centralnu Evropu (1968–1973) i odlikovan je za promovisanje nuklearnog ponovnog naoružanja saveza.
Ernst Ferber, Karl Schnell, Franz Joseph Schulze, Ferdinand von Senger und Etterlin i Leopold Chalupa – svi visoko rangirani nacistički oficiri odlikovani od Hitlera, mnogi sa Železnim krstom – redom su obavljali dužnost vrhovnog komandanta NATO savezničkih snaga u Centralnoj Evropi između 1973. i 1987:
Ernst Ferber, potpukovnik na Generalštabu nacističke Nemačke, služio je kao komandant u Vrhovnoj komandi Vermahta od 1943. do 1945. i bio je dobijatelj Željeznog krsta, koji mu je lično dodijelio Adolf Hitler. Služio je kao komandant NATO savezničkih snaga u Centralnoj Evropi od 1973. do 1975.
Karl Schnell, načelnik štaba oklopne divizije, bio je odgovoran za do sedam podređenih divizija unutar nacističkog Vermahta i bio je dobijatelj Hitlerovog Željeznog krsta. Godine 1968. služio je kao vrhovni komandant NATO savezničkih snaga u Centralnoj Evropi od 1975. do 1977.
Franz Joseph Schulze, poručnik u nacističkom Luftwaffeu i dobijatelj Hitlerovog Željeznog krsta (najviše odlikovanje nemačkog Rajha) za svoje bombarderske napade na SSSR 1944. Postao je komandant NATO savezničkih snaga u Centralnoj Evropi od 1977. do 1979.
Ferdinand von Senger und Etterlin, član Vrhovne komande nacističke armije, borio se u Bitci za Staljingrad. Njegov otac je bio general u oklopnim snagama nacističkog Vermahta. Postavljen je za vrhovnog komandanta NATO savezničkih snaga u Centralnoj Evropi od 1979. do 1983.
Leopold Chalupa je bio poslednji nacistički ratni zločinac koji je postao komandant NATO-a, isključivo zbog ograničenja starosti za vođstvo, budući da je bio član nacističkog Vermahta od 17. godine. Postavljen je za vrhovnog komandanta NATO-a za Centralnu Evropu od 1983. do 1987.
Čak i Erich von Manstein (češće pogrešno pisano kao „Von Mainstein“), nacistički feldmaršal osuđen za ratne zločine, pušten je ranije iz zdravstvenih razloga i zaposlen kao NATO savetnik, doprinoseći mitu da je Vermaht bio „odvojen“ ili „suprotstavljen“ SS-u – široko demantovana istorijska laž.

Špijuni i obaveštajci: nacistička mreža Hladnog rata
Izvan vojnih komandanata, NATO i zapadne obaveštajne službe su u svoje strukture uključile vodeće figure nacističkog špijunstva.
Najpoznatiji je Reinhard Gehlen, general-major u Vermahtu i Hitlerov šef kontraobaveštajnog odseka na Istočnom frontu, gde je planirao istrebljenje miliona Jevreja, Roma, Poljaka i komunista. Regrutovan od strane SAD u okviru Operacije Paperclip, Gehlen je organizovao Gehlen mrežu – direktnog naslednika nacističkog obaveštajnog aparata – i bio je mastermind iza Operacije Gladio, NATO-ove tajne stalne strukture za sabotažu progresivnih pokreta u Zapadnoj Evropi. Kasnije je postao prvi predsednik Bundesnachrichtendienst (BND), zapadne nemačke obaveštajne službe, koja je decenijama radila kao žarište bivših nacista.
Drugi paradigmatičan slučaj je onaj o Ottu Skorzenyju, SS poručniku i komandosu koji je 1943. spasao Mussolinija. Zaštićen od strane Ujedinjenog Kraljevstva tokom suđenja u Dachauu, pobegao je iz zatvora uz pomoć SAD i živio je 25 godina u Frankovoj Španiji. Odatle je radio kao špijun za CIA, NATO, Zapadnu Nemačku, Boliviju, Japan i čak za izraelski Mossad 1963.
Napokon, Klaus Barbie, „Mesar iz Liona“, šef Gestapa u tom gradu, odgovoran za lično mučenje i ubistvo hiljada francuskih partizana, Jevreja i političkih protivnika, regrutovan je od strane američke obaveštajne službe (CIC) da se bori protiv komunista, a kasnije je pobegao u Boliviju, gde je ostao pod zaštitom do svoje izručenja 1983.

Zapadna Nemačka je bila nervni centar za sve ove naciste. Zapadna Nemačka nikada nije bila denacifikovana; naprotiv, nacisti su bili zaštićeni i kasnije regrutovani u NATO. Ova mapa iz 1962. godine prikazuje ambasadore sa nacističkom prošlošću na platama Zapadne Nemačke:
U okviru latinoameričkih civilno-vojnih diktatura, sve planirane i kontrolisane od strane Sjedinjenih Država, brojni agenti BND sa nacističkom prošlošću nastavili su da čine zločine u različitim zemljama. To je slučaj, na primer, nemačko-nacističke enklave „Kolonija Dignidad“ ili Vila Baviera u južnom Čileu.

Zaključak: niti Zapadna Nemačka niti Zapad uopšte nisu sproveli efikasnu denacifikaciju.

Zapadna Nemačka nije bila denacifikovana: bila je nervni centar ove mreže ratnih zločinaca koji, umesto da budu osuđeni, su bili zaštićeni, unapređeni i postavljeni na čelo NATO-a. Kao što pokazuje mapa ambasadora sa nacističkom prošlošću na platama Bona iz 1962. godine, kontinuitet između Trećeg Rajha i Atlantske alijanse je dokumentovana istorijski činjenica.
Stoga, sa anti-kapitalističkog i anti-imperijalističkog stajališta, ništa manje od cinizma je da se Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo danas predstavljaju kao „branioci demokratije“ protiv „totalitarizma“, kada su upravo oni zaštitili i masovno regrutovali egzekutore Evrope da bi izgradili svoju ratnu mašineriju protiv socijalizma. NATO nije rođen da brani slobodu: rođen je da osigura bezbednost fašizma u zamenu za njihovu antikomunističku lojalnost.

Tekst je originalno objavljen na sajtu: https://www.resumenlatinoamericano.org/2026/04/06/pensamiento-critico-occidente-nunca-se-desnazifico-la-captacion-de-nazis-para-la-otan-el-aparato-militar-de-las-potencias-capitalistas-occidentales-desde-la-segunda-guerra-mundial-hasta-hoy/

Dodatak:
Da bi ostao celog života na vlasti Vučić se uvlači NATO nacistima da bi dobio zapadnu podršku da vlada celog života. 7 marta NATO u Napulju je objavio da će na poziv Vučića održati zajedničku vežbu u maju sa vojskom Srbije na poligonu Borovac kod Bujanovca.

Naravno proseravaju se da poštuju srpsku odluku o neutralnosti, to je priča za Vučkove SRS glasače koji ne vole zapad a treba i dalje da glasaju za izdajnika. Vučić se proserava kad tvrdi da je NATO garant bezbednosti na Kosovu, zapadni vojnici apsolutno ne štite Srbe i Albanci mogu da im rade šta god požele a krimosi (pre svega Keljmendi) su doveli milion prostitutki na Kosovo čim su došli zapadni vojnici koji plaćaju za seks. Od 1999 prostitucija cveta na Kosovu a devojke nisu sa zapada i nemaju slobodna seksualna shvatanja pa da zarade od seksa nego su primorane batinama da rašire noge. Toliko o Vučićevoj bezbednosti naroda na Kosovu jer je tamo NATO.

Dok NATO JFC Naple hvali takvu odluku Vučića, zapadni politički analitičari tvrde da to ne približava Srbiju Evropi zato što Vučić i dalje kupuje naoružanje od Kine hahaha e pa NATO jeste prodavnica američke duboke države i teraju sve članice da troše pare na oružje ali ne bilo koje nego baš od američkih proizvodjača kojima upravlja CIA i vojni špijuni a vlasnici su milijarderi, banke i fondovi iza kojih se kriju pravi vlasnici duboke države, oni su država u državi još od drugog svetskog rata i mogu da smaknu predsednika ako ne stvara pretnje i ratove koji povećavaju prodaju oružja usled izmišljene pretnje (Rusija, Kina, DPRK). Trump, Obama, Buš su javne ličnosti, prava država su CIA i vojne službe koje prave profit milijarderima, predsednik mora da ih ljubi u dupe inače ode glava kao Kenediju. Sve dok postoji duboka država i naftni milijarderi, biće ratova za naftu i gas. Na žalost, napadnute zemlje to ne shvataju ili izbegavaju rat, pokušavaju da naprave mir a to nije moguće jer kolonijalni pljačkaši nikad neće odustati od pljačkanja kuća koje imaju zlato odnosno država koje imaju naftu. Jedna po jedna, svaka država koja ima naftu dodje na red za pljačkanje odnosno bombardovanje i tako će biti sve dok postoje oni koji profitiraju od toga.

A da li je moguće likvidirati sve ratne i naftne profitere kad ih poseduje gomila institucija, fondovi i manje bitni individualni akcionari koji se ne kriju iza fondova? Ja kažem da je moguće samo to ne može da se priča javno, postoji način za likvidaciju gomile vlasnika naftnih i ratnih profitera ali individualci to ne mogu sami da odrade. Takodje, postoje naftni profiteri, firme koje poseduje jedna porodica dakle porodični biznis, pošalješ na nebo majku i 2 sina i kompanija izgubi političke veze milijarderske porodice sa vlastima i firma može da bude rasparčana jer naslednici nemaju političke veze i bore se za plen za sebe. Tako može da se skenja jedna kolonijalna milijarderska porodična firma i njihov profit. U svakom slučaju takve priče nisu za javnost ali postoji način da se unište naftni profiteri i samim tim bi prestali kolonijalni pljačkaški ratovi za naftu gde smo mi obični ljudi meso za bombardovanje.