Šta narod misli o politici i partijama

Iako ovakva istraživanja treba uzeti sa rezervom jer je uzorak mali, samo 1200 ljudi se ispituje, interesantno je šta narod misli povodom političkih partija. Revolucionarni anarhisti rade sa narodom radi stvaranja revolucije i štrajkova i treba da ih zanima kako narod razmišlja. Agencija Demostat je objavila 16 oktobra ispitivanje za septembar. 17% ne bi glasalo ni za jednu partiju, 42% ne voli ni vlast ni opoziciju, čak 52% su pasivni prema politici i 26% nezainteresovani očigledno jer su se nakon mnogo godina razočarali u političke partije, 13% mrzi političke partije.

Najnovije istraživanje pokazuje blagi oporavak podrške Evropskoj uniji i u ovom trenutku, kako pokazuju rezultati 51 odsto ispitanika bi izabralo političku opciju koja zagovara približavanje EU, 28 odsto njih bi izabralo partiju koja je protivi ulasku u EU, a 17% odsto ne bi glasalo ni za jedne ni za druge.

Prema podacima koje je izneo glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović 37 odsto od 1.200 ispitanika kaže da im je bliža neka od stranaka na vlasti, 21 odsto kažu da su im bliže one koje su u opoziciji, a 42 procenata kaže da im nisu bliske ni jedne ni druge stranke.

Po pitanju generalnog odnosa prema politici građani su podeljeni skoro u odnosu pola-pola: 52 odsto njih kažu da su faktički pasivni i da imaju pasivan odnos prema politici, od čega je 26 posto nezainteresovanih, a 26 odsto smatra da politiku treba prepustiti merodavnim ljudima.

Sa druge strane pet odsto ispitanika smatra sebe politički aktivnim, dok 43 odsto ističe da se ne angažuju, ali da prate politička zbivanja i redovno se informišu. 40 odsto ispitanika kaže da su koliko-toliko privrženi nekoj od partija. Sa druge strane 60 odsto ima negativan odnos prema političkim strankama, bilo da su ravnodušni (47 odsto), bilo da ne podnose političke stranke, što ističe 13 odsto ispitanika.

Istražujući odnos gradjana prema aktuelnom pitanju litijuma i protestima, trećina ima pozitivan odnos prema protestima. Što se tiče političkih sloboda i poštovanja ljudskih prava nezadovoljno je 42 odsto ispitanika, a zadovoljno 28 procenata.

Kako je rekao Panović poverenje u predsednika Srbije Aleksandra Vučića ima 48 odsto ispitanika, dok 38 odsto nema poverenje u njega. Ali ako se pogleda struktura njegovih pristalica, 61 odsto naspram 24 odsto je onih kojima je
bliža autokratija nego demokratija, rekao je Panović i objasnio da oni Vučića prihvataju kao vođu bez obzira da li će ujutro da kaže da Srbija ide u EU ili u BRIKS, pa i građani prihvataju da zemlja ide ka EU ili BRIKS.

Slična je situacija i među onima koji su pristalice opozicije – ljudi koji su protiv vlasti, kako kaže Panović, navode da bi bilo dobro kada bi se u opoziciji pojavio čovek “da ih povede”, što takođe govori o opčinjenosti vođom i pokazuje hroničan problem srpske politike.

Po njegovom mišljenju nepoverenje u stranke opozicije nastalo je jer su mnogi građani razočarani raspadom koalicije “Srbija protiv nasilja” koja je davala dobre osnove za značajan izborni rezultat.

Takodje, Demostat je uradio istraživanje RTS televizije u februaru:
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, kao i guranje pod tepih važnih tema i provladino orijentisani gosti – ovo su u najkraćem nalazi monitoringa programa Radio televizije Srbije koju je uradio Istraživačko-izdavački centar Demostat.

U okviru Jutarnjeg dnevnika pojavljuje se udarni gost, ali kako ocenjuje Demostat, to je uvek bio neko ko je ili provladinog opredeljenja ili formalno neutralan jer se bavi društvenim temama, najčešće zdravstvom. Takođe, u analizi se ističe i da tokom prvih 15 dana februara u Jutarnjem dnevniku nijednom nije bio gost koji je kritički orijentisan prema vlastima ili stanju u društvu.

Gosti tokom Jutarnjeg programa obično se bave društvenim temama – od zdravstva, turizma ili položaja mladih, do privrede, obrazovanja, kulture, nauke, spoljne politike. „Tokom njihovog gostovanja, političke teme se uopšte ne problematizuju, dok se društvene teme nedovoljno problematizuju“, ističe se u analizi. U rubrici „Prelistavanje štampe“ u Jutarnjem programu najčešće se čitaju naslovi i lidovi provladino orijentisanih listova, veoma retko se može čuti kritika. „Upravo je ta rubrika najklasičniji primer cenzure. Cenzure svega – i gostiju, i naslova koji se čitaju, i tema o kojima se priča, kako bi se izbegla bilo kakva kritika na račun vlasti.” Ako se i citiraju naslovi dnevnih novina koje su kritički nastrojene, oni se tiču opštih mesta, recimo iz kulture, navodi Demostat u svojoj analizi.

Kada se govori o Dnevniku 2 – i tu je, kako se ističe u istraživanju, primetno odsustvo kritike vlasti, dok su prilozi nepotpuni i neizbalansirani, najčešće provladino orijentisani, bez pružanja šire slike i konteksta događaja.

Tokom prve dve nedelje februara predsednik Srbije nije bio gost u Dnevnik 2, ali je zato bilo njegovih direktnih uključenja sa različitih međunarodnih i domaćih skupova, a sam Dnevnik najčešće počinje udarnim prilogom koji se često bazira na izjavama Aleksandra Vučića. Ali zato opozicije gotovo da i nema u prilozima, a u periodu od 1. do 15. februara nije bilo ni gostovanja kritičara vlasti u studiju – niti u Jutarnjem programu, niti u Dnevniku 2. kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju o izborima u Srbiji, RTS je izvestio uravnoteženo, uz izjave i predstavnika opozicije i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta, ali takođe – nepotpuno.

„Izbalansiranost je postignuta kada je reč o obrađivanju nekih velikih svetskih sukoba, poput Ukrajine i Bliskog istoka. Dosta pažnje je bilo posvećeno u ovom periodu protestima u Zapadnoj Evropi, ali recimo problematično je to što se primećuje da RTS mnogo veću pažnju posvećuje tim temama nego što posvećuje recimo postizbornoj krizi u Srbiji“, ukazuje Ivana Petronijević Terzić.