Rodjendan – anarhisti i ekologija

Prvi oktobar je moj rodjendan i kao i drugi ljudi imam jednostavan privatan život, poželeo bih sebi za ovaj dan da poklonim dobar seks, dobru klopu, piće i izlazak u grad. Što se tiče seksa, nemam devojku pa ništa od toga, još nisam našao anarhistkinje u Beogradu a i ako ih ima verovatno ih nema mnogo pa ne bih imao neki izbor, a druge devojke su se uklopile u patrijarhalno konzervativno društvo i plus su proizvod kapitalizma tako da mi se ne svidja ni da razgovaram sa njima a kamoli da se zaljubim. Ali o rodnim temama ću da napišem poseban članak. Što se tiče klope, kupio sam ono što bih voleo da jedem, ali moram da primetim da živimo u kapitalizmu i dobra hrana je skuplja a ako hoćemo zdravu hranu takodje moramo da platimo više. Tek sa uništenjem kapitalizma, svako će moći da se hrani zdravo a i proizvodnja hrane će biti u skladu sa ekologijom jer
neće biti podredjena profitu. Treća stvar je izlazak u grad za rodjendan. Pošto je radni dan nisam mislio da ću naći neki dogadjaj u gradu ali sam preko fejsbuka našao predavanje Uvod u socijalnu ekologiju, u Magacinu, Kraljevića marka 4-8, Beograd, svakog utorka od 19:30h. Prvo predavanje je bilo 17 septembra, u okviru Škole političke ekonomije u organizaciji Samoobrazovni univerzitet “Svetozar Marković”, predavač je ekološki aktivista Radovan Božović. Učestvovanje u školi je besplatno i otvoreno za sve zainteresovane, ali je zbog ograničenog broja mesta neophodno prijavljivanje na mejl: samoobrazovni(at)gmail.com. Kako kažu u najavi dogadjaja, u okviru ove škole pokušaće da ispitaju šta je politička ekologija i na koji način su uništavanje prirode i sudbina planete povezani sa kapitalizmom, kolonijalizmom, rasizmom, klasnim razlikama i konzumerizmom. Kao što vidim, našao sam odličan poklon sebi za rodjendan, socijalna ekologija počiva na ideji da je postojeća ekološka kriza proizvod kapitalizma, dominantnih odnosa između samih ljudi u nekom društvu a koji se prebacuju u dominantne odnose prema prirodi.

Kad sam već kod najave dogadjaja za danas, da kažem da sam naišao i na još jedan dogadjaj od interesa za anarhiste, u petak 4 oktobra od 15h do 22h ima benefit žurka “protiv rata i imperijalizma” u Društvenom centru ZaČin, Alekse Nenadovića 32, Beograd. Žurku organizuje ZaČin i Komitet protiv rata i imperijalizma a u ovom komitetu ima i anarhista. Ako želiš, dodji na benefit žurku.

Želim takodje da napomenem da su mi neki ljudi javili da ne mogu da posete i čitaju ovaj moj vebsajt za vesti, sajt je blokiran ili izlazi “error page not found”. To mi je rekao čovek iz Beograda, devojka iz New Yorka takodje ne može da vidi ni vesti ni biblioteku, i par osoba iz Kolumbije. Ne znam šta je problem, server za ovaj sajt je bio na Islandu ali sam ga premestio u Rusiju pošto mi je islandska firma otkazala hosting. Ja iz Beograda vidim sve moje sajtove bez problema i sa IP adrese u biblioteci i sa moje IP adrese na kompjuteru i telefonu. I kada koristim strane IP adrese sa VPN softverom, vidim sve moje sajtove. Ali ljudi mi kažu da ne mogu da vide sadržaj mojih sajtova. Ako ne možeš da vidiš moje sajtove, jedina ideja koja mi pada na pamet je da koristiš VPN softver i da menjaš IP adrese.

Ali da predjem konačno na temu anarhisti i ekologija, pošto idem na predavanje o ekologiji. Želim prvo da kažem da mnoge mlade ljude zanima ekologija, i mejnstrim partije na zapadu se bave ekologijom još od vremena hipika 60tih godina, takozvane zelene partije, ekologija je bitna mnogim ljudima a i anarhisti se već decenijama zanimaju za ekologiju. Što se tiče anarhista, postoje anarhistički teoretičari, najpoznatiji je Murray Bookchin, a postoje i militatne grupe za zaštitu prirode kao što je Earth Liberation Front (E.L.F.), možeš čitati i Earth First žurnal koji objavljuje vesti o ekološkim direktnim akcijama. ELF se bavi direktnim akcijama, ekonomskim sabotažama i uništavanjem ili oštećivanjem imovine onih koji profitiraju na iskorištavanju i uništavanju prirodne okoline.

Pošto sam bio u Evropi, mogu da kažem da na primer u Nemačkoj postoje anarhisti, a i hipici, koji kupuju zemlju van grada i žele da žive u komuni nezavisno od kapitalističke civilizacije. Kupe kuću i zemlju gde će da žive, imaju solarne panele da bi imali svoju struju, imaju svoju vodu i odlažu smeće u skladu sa ekologijom, osim toga bave se i zdravom proizvodnjom svoje hrane. Drugi anarhisti ih posećuju da rade zajedno sa njima i da nauče nešto o zdravoj proizvodnji hrane. Ali ja bih postavio pitanje koja je cena lične sreće, ostvarenje želje za zajedničkim životom sa sličnomišljenicima u harmoniji sa prirodom, ako odemo van grada i bavimo se ceo dan poljoprivredom umesto da se borimo protiv kapitalizma?

Kapitalisti, njihova proizvodnja i političari koji rade za njih se nalaze u gradovima a ne u prirodi van grada. Čak i ako odeš da živiš van grada, kapitalizam se stalno širi i dolazi i u prirodu a vlast proganja slobodne komune i ako se ne nalaze u gradu. Državni represivni organi su aktivni u uništavanju anarhističkih grupa, neće ti dozvoliti da živiš slobodno makar otišao u prirodu. Na primer vlast u Nemačkoj je rešila da napravi zakon da ne možeš spavati u svom vozilu čak ni u svom dvorištu ako kupiš zemlju. To je reakcija vlasti protiv anarhista koji žive u svojim kamionima, koji neće da plaćaju kiriju za stanovanje u gradovima. Vlast neće nikad da ostavi na miru anarhiste jer kapitalizam ne dozvoljava drugačije ideje i život. Zato se 50 godina vodila propaganda protiv komunizma na Kubi iako Amerika može da živi iako je Kuba komunistička država. Neće da ostave Kubu na miru, CIA se bavi Kubom 50 godina. Država sa političarima i tajnim službama služi kapitalistima u širenju kapitalističkog tržišta i uništavanju svega što nije kapitalizam odnosno svega što ne stvara profit bogatima. Ne vredi da pobegneš od kapitalizma u komunu u prirodi, moraš da budeš u srcu kapitalizma, u gradovima, i da se boriš protiv kapitalizma. Pre ili kasnije doći će po tebe, čak i ako se ne boriš protiv njih, dovoljno je da znaju da drugačije razmišljaš.

Što se tiče teorije i anarho-intelektualaca, najpoznatiji eko-anarhista je Bookchin (1921-2006), bio je profesor socijalne ekologije na Ramapo College u New Jersey-u, još 1974 godine je osnovao u Americi, u Vermontu, Institut za socijalnu ekologiju. Taj institut postoji i danas iako je Bookchin umro 2006 godine. Institut se bavi radikalnim obrazovanjem za slobodno i ekološko društvo, za grassroots organizovanje, danas imaju i onlajn kurseve koje možeš pogledati na njihovom sajtu, neki kursevi koštaju 100 a neki 50 dolara i traju par nedelja, u prošlosti si morao da apliciraš za vizu u američkoj ambasadi i da putuješ u Ameriku da bi išao na njihove kurseve. Onlajn je mnogo jeftinije. Kolekcija Bookchin-ovih tekstova i knjiga se nalazi na sajtu anarhističke arhive: http://dwardmac.pitzer.edu/ANARCHIST_ARCHIVES/bookchin/BookchinCW.html Ja bih izdvojio njegove knjige Toward an Ecological Society (1980), Ecology of Freedom(1982), From Urbanisation to Cities, Remaking Society: A New Ecological Politics. Osim Bookchina i drugi anarhsiti su se bavili ekologijom. Ekološki pristupi anarhizmu su prvi put formulisani tokom 19. veka, pošto su uspon kapitalizma i kolonijalizma izazvali degradaciju životne sredine. Anarhista Mihail Bakunjin je razradio naturalističku filozofiju koja je odbacila dualističko odvajanje čovečanstva od prirode. Ovo su razvili u ekološku filozofiju Peter Kropotkin i Elisee Reclus, koji su se zalagali za decentralizaciju i rast industrije kao sredstvo za unapređenje i socijalne pravde i zaštite životne sredine. Kropotkin je bio među prvim ekološkim misliocima koji su primetili veze između industrijalizacije, degradacije životne sredine i otuđenja radnika. Za razliku od marksista, koji su pozivali na povećanje industrijalizacije, Kropotkin se zalagao za lokalizaciju privrede, za koju je smatrao da će povećati povezanost ljudi sa zemljom i zaustaviti štetu po životnu sredinu. U knjizi Polja, fabrike i radionice, Kropotkin se zalagao za zadovoljenje ljudskih potreba kroz hortikulturu, te za decentralizaciju i smanjenje industrije. Ekološke aspekte anarhizma su takođe naglasili Ema Goldman i Aleksandar Berkman, koji su zamislili anarhizam kao sredstvo za promovisanje jedinstva između ljudi i prirodnog sveta. Ovi rani ekološki razvoji u anarhizmu postavljaju temelje za razradu zelenog anarhizma (green anarchism) 1960-ih, kada se pojavio i Bookchin. Kasnije se pojavio i meni neomiljeni anarho-primitivizam, koji je bio kritičan prema poljoprivredi, tehnologiji i civilizaciji. Tu ideju je zastupao američki anarhistički časopis Fifth Estate sredinom 1980-ih, a anarho-primitivističku teoriju su razvili Fredi Perlman, Dejvid Votson i Džon Zerzan. Zerzan smatra da je podela rada u poljoprivrednim društvima ustupila mesto društvenoj nejednakosti i otuđenosti koja je postala karakteristična za modernost. Zato je Zerzan predložio ukidanje tehnologije i nauke, kako bi se društvo slomilo i ljudi vratili lovačko-sakupljačkom načinu života. Noam Čomski i Majkl Albert su kritikovali anarho-primitivizam. Aleksa sa Novog Beograda je preveo i objavio nekoliko tekstova Zerzana u svojoj biblioteci pa možeš pročitati ako te zanima: Industrijalizam i pripitomljavanje. Osim anarho-primitivizma, zeleni anarhisti su bili zaslužni za stvaranje antiglobalizacionog pokreta (AGM), kao i u njegovoj transformaciji u kasniji pokret za globalnu pravdu (GJM). AGM je dobio podršku Zapatiste armije nacionalnog oslobođenja (EZLN). Zatim se pojavio i ekološki sindikalizam, zalagali su se za ujedinjenje radničkog pokreta sa pokretom za zaštitu životne sredine i za sindikate kao što su industrijski radnici sveta (IWW) da usvoje ekološke probleme u svoje platforme. Smatraju da samoupravljanje radnika može da služi za rešavanje degradacije životne sredine, zeleni sindikalizam smatra da radnici mogu da uznemiravaju svoje kolege, sabotiraju ekološki destruktivne prakse na svojim radnim mestima i formiraju radničke savete. Za razliku od marksista i anarhosindikalista, zeleni anarhisti su protiv masovne proizvodnje, odbacuju ideju da industrijska ekonomija ima „oslobodilački potencijal“. Eko-anarhisti se takodje zalažu za ukidnje države,  smatraju uspon država primarnim uzrokom degradacije životne sredine, pošto države promovišu veću industrijsku eksploataciju i proizvodnju kao sredstvo da ostanu konkurentne drugim državnim silama, čak i na račun životne sredine. Zato se zalažu za društvo bez države, podržavajući različite oblike lokalizma i bioregionalizma.

Ja lično ne mogu da se bavim svim pitanjima ekologije, od proizvodnje hrane do kolonijalizma i ostalog. Moj stav je vezan za planetu i klimatske promene  jer smatram da je planeta osnova života, na planeti je čitav ljudski, biljni i životinjski svet a ne samo jedna fabrika ili grupa biljaka, i džabe se bavimo životinjama, radničkim štrajkovima, rodnim odnosima, itd, ako se klima sve više pogoršava a mi se ne borimo protiv toga. Zato smatram da se anarhisti moraju boriti protiv kapitalizma koji stvara klimatske promene i preti celoj planeti a ne samo grupi ljudi. Zato anarhisti treba da imaju ideje o ekologiji a u svakodnevnoj praksi treba da imaju konkretne akcije ekološke prirode. Na primer, moramo se boriti protiv kapitalističke seče amazonskih šuma, jer sve veće uništavanje amazonske šume, koja se 70 odsto nalazi u Brazilu, povećava eroziju tla, doprinosi pojavi požara, a prilikom procesa razgradnje drveta i drugih biljaka ugljen-dioksid se emituje u atmosferu, što doprinosi globalnom zagrevanju.

Što se tiče kapitalističke proizvodnje u Kini, jedna trećina Kine pati zbog kiselih kiša koje nastaju zbog pretjeranog emitovanja SO2 iz termoelektrana na ugalj. Već sada Kina koristi više uglja nego SAD, EU i Japan zajedno. Više od 300 miliona seoskog stanovništva nema pristup pitkoj vodi, a 400 miliona gradskih stanovnika diše jako zagađen vazduh. Kineskih vlasti su donele Zakon o odgovorima na vanredne situacije u kojem se dozvoljava lokalnim vlastima da kazne medije ukoliko pišu o nesrećama ili ekološkim katastrofama bez dozvole političkih glavešina. Tako je Kina postala raj za kapitaliste i njihova ulaganja, što jasno govori da se ljudi moraju boriti i protiv vlasti i protiv kapitalističkih kompanija.

Ekstremni hidrometeorološki događaji takodje nastupaju zajedno s geološkim događajima i tako nastaju kompleksni prirodni hazardi kao na primer tropski cikloni – orkani, tajfuni, poplave; klizišta i nanosi blata; te suše zbog nedostatka vode. Požari su takodje posledica globalnog zagrevanja. Takvo zagrevanje dovodi i do naglih jakih kiša tj. poplava. Jednostavno klimatski uslovi su povezani.

Na rast koncentracije ugljen dioksida i stakleničkih gasova je svakako uticao početak tzv. industrijske revolucije, krajem 19. odnosno početkom 20. veka. Ta se koncentracija izduvnih gasova povećavala uglavnom zbog korišćenja fosilnih goriva, deforestacije zemlje i drugih ljudskih aktivnosti koje su nametnuli povećanje stanovništva i širenje industrijskih područja. Tako su staklenički gasovi zaustavili protok energije na Zemlji i otišli u atmosferu – tako su se stvorile ozonske rupe. Kako njihova veličina raste, klimatski obrazac zemlje se menja, dogadjaju se poplave, potresi, razdoblja velikih suša, raste veličina okeana i mora, smanjuju se područja u kojima žive životinje i biljke u korist ljudskih nastambi, jednom rečju – zemlja odumire. To sve potkrepljuje i ubrzano topljenje glečera. Tako su i oni dali svoj udeo poplavama koje su preplavile svet. Naime, zbog toplije atmosfere otvorene vode jače i brže isparavaju, što opet izaziva češće i obilnije kiše.

Zato smatram da su klimatske promene toliko veliki problem ovog sveta da su svi drugi problemi u njegovoj senci. Ali klimatologija je relativno mlada nauka a iza nekih naučnika stoje moćni energetski lobi, dakle kapitalisti. U kapitalizmu, kapitalisti finansiraju univerzitete a takodje i pojedinačne naučnike i njihove projekte. Korumpirani univerzitetski naučnici serviraju sumnju u to da klimatske promene izaziva kapitalizam i kompanije, pokušavaju da ubede narod da sama priroda stvara globalno zagrevanje i ekološke katastrofe. I mnogi mediji nisu ništa bolji od naučnika, državni mediji su u rukama političara a privatni u rukama bogataša koji su u sprezi sa političarima a i industrijalcima. Ljudi moraju da dodju do alternativnih izvora vesti i stavova u vezi klime, planete i ekologije.

Postavlja se pitanje kako se zaštititi od svega toga i kako rešiti problem?

O rešenju problema se mora napomenuti da se mora zaustaviti kapitalistička proizvodnja odnosno ukinuti kapitalizam i stvoriti novo društvo sa drugačijom proizvodnjom i distribucijom dobara. Zaustavljanje kapitalizma na svetskom nivou je nešto što mnogi pokušavaju već više od jednog veka. Na ljudima je samima da nadju oblik organizovanja koji im najviše odgovara. Ja se nadam da će se organizovati na principima anarhizma jer svaka druga ideja samo zamenjuje kapitalizam ali ga ne ukida.

Prva stvar koju ljudi mogu da urade je da se edukuju o problemima uništavanja prirode i da shvate da čovek treba da održava život planete i na planeti a ne da uništava. To su preduslovi za daljnji razvoj situacije. Svoje znanje o ekologiji treba primenjivati u svom životu, koliko se ima uslova za tako nešto, dakle koristiti proizvode koji ne zagađuju okolinu i promeniti svoje ponašanje generalno oko svega što se tiče ekologije. Osim primene znanja u našim pojedinačnim životima, treba se organizovati na nivou društva, organizovati se sa drugim ljudima, pogotovo kad se desi neki konkretan problem i ljudima treba pomoć. Nakon saniranja štete, obično kreće komentarisanje otkud takva promena klime i šta uraditi da se to spreči ili bar da se ljudi bolje zaštite ubuduće. Iako će mediji i političari uvek probati da preusmere nezadovoljstvo kako njima odgovara, poželjno je da ljudi organizuju demonstracije, generalno protiv kapitalizma a i protiv konkretnih industrijskih zagadjivača. Sledeći korak je napad na kapitalizam. Već postoje ljudi koji sprovode direktne akcije za očuvanje planete (earth liberation front, earth first, i tako dalje). Dakle, sabotiraju postrojenja i mašine onih koji uništavaju planetu jer ne možemo da čekamo da se ukine kapitalizam putem svetske revolucije, moramo da napadamo kapitalizam na lokalnom nivou što češće možemo a ne da čekamo svetsku revoluciju. Borba protiv kapitalizma traje celog života i uključuje spremnost na zatvorske kazne. I feudalizam i klasično ropstvo su pali nakon par vekova, i kapitalizam koji traje već 3 veka će pasti kad tad. Nadam se da ćeš da razvijaš svoja znanja o ekologiji, o štetnosti kapitalizma, da ćeš se organizovati sa sličnomišljenicima na lokalnom nivou u tvom gradu i da ćete se zajedno boriti za ukidanje kapitalizma i stvaranje anarhističkog društva koje će biti organizovano u skladu sa harmonijom sa prirodom, sa celom planetom…. Dodaću dole i neke sličice u ovaj članak da ga malo ulepšam…