Protest za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u predškolskim ustanovama

Pošto nema anarhističkih protesta u Srbiji, čitaćete na ovom sajtu i vesti protesta koji nisu anarhistički već reformistički… uz dodatak mog anarhističkog stava o temi protesta. Trenutno u Beogradu poslednjih meseci ekološki aktivisti prave proteste protiv kompanije Rio Tinto i protiv predsednika Srbije zbog rudarenja litijuma. O tim protestima ću pisati kad se ponovo budu desili, a danas 28 septembra 2024 godine, održao se protest na trgu na Slaviji u Beogradu od strane zaposlenih u predškolskim ustanovama a za poboljšanje materijalnog položaja, zbog oduke Vlade Srbije da povuče ponudu povećanja plate za 12 odsto. Na protest je pozvao Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji ima oko 17 000 članova. Sindikat je pozvao sve zaposlene u predškolskim ustanovama, roditelje, kolege iz privatnih vrtića i sve ostale građane da ih podrže u borbi za poboljšanje materijalnog položaja.

Vaspitačice, koje su došle iz Pančeva, govorile su za N1 o razlozima protesta.
„Nezadovoljni smo uslovima rada, pored plata i brojem dece u grupama. Postoji mnogo stvari koje nas muče, među kojima su i male plate, rekla je vaspitačica Sandra Despotović. Ja sam za totalnu obustavu. Ministarka Slavica da da ostavku, ako ne želi da se bavi ovim stvarima. Njoj je svakako vreme za penziju. Bilo bi dobro da dođe mlad čovek, koji će znati šta je obrazovanje. Kada su u pitanju kampanje obrazovanje smo, a posle spadamo u socijalu. Pokušavaju da nas razjedine i potrudićemo se da do toga ne dođe, poručila je ona.

Predsednica sindikata Bosiljka Jovanović izjavila je da je taj sindikat „na prvim pregovorima u Vladi Srbije izneo zahtev o 21 odsto povećanja zarada zaposlenima u predškolskim ustanovama“, što je nivo povećanja koji je bio 2023.
Vlada Srbije je na sastanku 18. septembra predložila povećanje zarada od 12 odsto svim zaposlenima u predškolskim ustanovama, ali je to ubrzo porekla, dodala je ona. Oni su nas pozvali i rekli kako su se preračunali i da taj njihov predlog nije moguće ostvariti.

Sindikat je u pozivu na protest rekao: Dok cene troškova života i hrane nastavljaju da rastu, prosečna plata zaposlenih u predškolskom vaspitanju i obrazovanju sada je skoro 30% niža od prosečne plate u Republici. Naš zahtev od Vlade bio je da se od 1. januara 2025.god. plata svima u predškolstvu poveća za 21%, čime bi tehničko osoblje bilo tek 5% iznad golog minimalca, dok bi osnovne plate za najviše koeficijente mogle da dostignu prosečnu platu u Srbiji. Umesto toga, dodaju, Vlada namerava da plate podigne za osam odsto, a samo za neke kategorije zaposlenih 12 procenata. I roditelji i zaposleni znaju da vrtići ovako ne mogu da opstanu. Tražimo povećanje plate za sve u istom procentu i platu od koje ćemo moći da dostojanstveno živimo. Od reakcije Vlade na naše zahteve zavisiće da li i kada ćemo posegnuti za sledećom sindikalnom akcijom koja je dobila podršku, a to je jednodnevno zatvaranje vrtića.

Osim ovog sindikata i današnjeg protesta na Slaviji, 4 drugih prosvetnih sindikata su doneli odluku da u sredu 2. oktobra stupe u jednodnevni štrajk i tog dana neće biti nastave u školama, niti prijema dece u predškolskim ustanovama. Radi se o sledećim sindikatima: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Društvo direktora škola Srbije održaće sastanak 30. septembra povodom štrajka prosvetnih radnika najavljenog za 2. oktobar, nakon kojeg će biti izdato precizno saopštenje o postupanju direktora. Kako navode, direktore osnovnih i srednjih škola sačekalo je pismo ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović u kome ih upozorava na propuste koje su načinili u vezi sa štrajkom prosvetnih radnika 16 septembra. Škole je obilazila prosvetna inspekcija koja je od direktora tražila podatke o načinu realizacije štrajka, da li je sindikat valjano obavestio upravu o tome, da li je sindikat legitiman… Jedan direktor kaže da su dan pre štrajka morali da popune tabelu o tome koliko će zaposlenih štrajkovati 16. septembra. Dopis Ministarstva prosvete pod nazivom „Postupanje direktora škola u situacijama obustave rada u školi“ usledio nakon što je inspekcija uočila da se prijavljeno i stvarno stanje razlikuju. Direktori se obavezuju da uvek vode evidenciju o nastavnicima koji su obustavili rad, stoji u dopisu Ministarstva. Ministarstvo je upozorilo direktore škola da nije dozvoljeno obaveštavanje roditelja, kao i učenika, o tome da učenici ne treba da dođu u školu kada nastavnici obustavljaju rad. Za sada direktorima nije rečeno hoće li biti sankcija za zaposlene koji su učestvovali u štrajku.

Inače, u Srbiji ima ukupno 1.294 osnovnih škola i 478 srednjih škola.

Anarhistički stav prema ovom problemu je generalni povodom obrazovanja: postoji država i kapitalizam – država kontroliše obrazovanje od programa predmeta šta će deca da uče do pritiska na direktore da kazne štrajkače, a kapitalizam stvara nejednake plate u obrazovanju na svim nivoima i stvara komercijalizaciju školstva bar kada su u pitanju univerziteti. Tek u anarhizmu, sa ukidanjem države i vlasti, obrazovanje će biti slobodno od kontrole, sa ukidanjem kapitalizma, obrazovanje će biti dostupno svima a radnici u svim novoima obrazovanja će dobijati od društva ono što im treba, neće postojati plata i nejednaka primanja i primanja ispod minimalca kao danas u kapitalizmu. Zato je borba za anarhističko društvo borba za slobodno obrazovanje i obrazovanje dostupno svima. Inače, anarhisti diskutuju o obrazovanju još od 19 veka, još od nemačkog učitelja gimnazije Maxa Štirnera i Francisco Ferrera koji je osnovao modernu školu u Španiji kao odgovor na kontrolu škole od katoličke crkve, dve godine nakon egzekucije Franciska 1911 godine, anarhisti Abbott, Berkman, Cleyrle i Emma Goldman su osnovali fakultet The Ferrer Center, predavači su bili slikari, pisci i politički aktivisti, policija im je pravila racije pa su se preselili iz Njujorka u Nju Džersi i promenili ime u the center of the Stelton Colony. 1921 godine je osnovana i Summerhill School ali iako je bila libertarijanska škola, nije učila ljude klasnoj borbi kao Ferrerova škola. 1972 godine, bilo je preko 600 slobodnih škola (Free Schools) u Americi, ove škole su zasnovane na anarhističkom stavu o obrazovanju: autonomija za mlade umesto kontrole od strane odraslih, nema hijerarhije izmedju profesora i studenata, nema prijemnog ispita, razmena znanja, predavači su volonteri i časove drže u parkovima i društvenim centrima, razvija se bratstvo i solidarnost kod mladih i osećaj za socijalnu pravdu. Teme predavanja su ekonomija, ulična umestnost, kritika patrijarhata i borba protiv nasilja protiv žena, anarhizam, sindikalizam i liberterski socijalizam, anti-militarizam, medjunarodna solidarnost. Studenti učestvuju u temama a ne kao u kapitalističkim školama gde samo slušaju profesora. Pored slobodnih škola u Americi, postoje i slobodni univerziteti, uglavnom u Evropi.

Beogradski anarho-sindikalisti su osnovali 2005 godine i sindikat obrazovanja ali na njihovom sajtu i fejsbuku nema ništa novo od 2017 godine. Borili su se protiv Zakona o visokom obrazovanju, protiv školarina a za besplatno obrazovanje, za direktnu demokratiju umesto studentskog parlamenta, za blokade fakulteta.

Ako te zanima da saznaš više o anarhističkom stavu u vezi pedagogije i obrazovanja, možeš naći tekstove na engleskom u anarho-biblioteci: https://theanarchistlibrary.org/category/topic/education

Ovo su neke fotke protesta na Slaviji 28 septembra….