Najnovije vesti 13 oktobar

Mur, IWA, AIT organizuju medjunarodnu nedelju protiv neisplaćenih zarada – od 14 do 20 oktobra 2024 godine. Beogradska “Anarhosindikalistička inicijativa” je sekcije Medjunarodnog udruženja radnika pa papretpostavljam da će se kod njih organizovati ova nedelja.
Evropska komisija donela je odluku da odloži uvođenje sistema ulaska i izlaska na spoljnim granicama Evropske unije (EES), koji je trebalo da počne da radi 10. novembra, postoji zabrinutost u vezi sa otpornošću IT sistema, a takodje 3 države se nisu spremile da implementiraju sistem: Nemačka, Francuska i Holandija. Evropski političari hoće da uvedu nova pravila za ulazak u EU da bi otežali i kontrolisali dolazak imigranata u EU a razlog je očigledan: na tržištu rada ima više robova (radnika) nego što kapitalistima treba, kapitalisti su preselili proizvodnju u Aziju da tamo eksploatišu radnike za male plate, posledično političari ograničavaju dolazak imigranata u Evropu. Kapitalistička ekonomija i politika proizvode rasizam to jest prave rasističke zakone i uredbe, da bismo mogli da putujemo, živimo i radimo gde želimo, moramo ukinuti kapitalizam i državu. Konrektno, EES je novi elektronski sistem ulaska i izlaska u zemlje EU koji će zameniti fizičko pečatiranje pasoša, pasoši više neće biti pečatirani već skenirani. Svi ulasci i izlasci u i iz zemalja učesnica biće evidentirani. EES se primenjuje na vas ukoliko niste državljanin EU, nemate dozvolu boravka ili poslovnu vizu, i putujete na kraći boravak u evropsku zemlju (do 90 dana). EES prestaje da važi od maja 2025. godine kada počinje novi model ETIAS koji je onlajn zahtev za ulazak u EU i prijava će koštati sedam evra. Da ne bi došlo do gužve na granici, napraviće aplikaciju za mobilne telefone za ETIAS koja će imati mogućnost snimanja slike lica, a zatim će se generisati QR kod koji putnici mogu pokazati na graničnoj kontroli ali će i dalje morati kod graničara da registruju otiske prstiju.

Osim Evropske Unije, i lokalni evropski političari donose rasističke zakone i uredbe, ovih dana u Portugalu i Norveškoj a već par godina u drugim EU državama.
U Portugalu je do sada postojala mogućnost da se prvo udje u zemlju i da se potom obezbede potrebni dokumenti kao što je radna i boravišna viza, u imigracionoj agenciji AIMA se stvorilo oko 400.000 zahteva za legalizaciju statusa, od sada migranti koji žele da rade u Portugalu moraju da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu u portugalskoj diplomatskoj misiji u inostranstvu ali u mnogim zemljama iz kojih dolaze migranti – Portugal nema ni ambasade ni konzulate. Migranti koji u Portugalu posao nalaze u poljoprivredi, većinom dolaze iz Nepala ili Bangladeša – sada moraju da podnose zahteve za vizu u portugalskoj ambasadi u indijskoj prestonici Nju Delhiju. Alberto Matos iz nevladine organizacije Solim kaže: Na poljima i u restoranima skoro da rade samo stranci, ako ovi migranti više ne mogu da legalizuju svoju situaciju po dolasku, broj ilegalnih će stalno rasti.
Norveška uvodi privremene granične kontrole na granicama sa drugim zapadnoevropskim državama pod izgovorom straha od terorizma. Norveška tajna skužba je 8 oktobra povisila nivo pretnje u državi sa “umerenog” na “visok”, policijska uprava dala je policajcima instrukcije da se naoružaju. Oni u redovnim okolnostima patroliraju bez oružja.Norveška nije članica Evropske unije, ali je deo šengenske zone. Kopnene granice ima sa članicama Unije i Schengena Švedskom i Finskom, te sa Ruskom Federacijom. Norveški političari razmišljaju da naprave ogradu na granici s Rusijom duž dela ili cele granice od 198 kilometara. Pored ograde, postaviće i senzore za detekciju kretanja ljudi. Inače, Švedska i Danska vlada su pre par godina donela odluku o uvodjenju kontrole na granici pod izgovorom opasnosti od terorizma, svakih 6 meseci vlast obnavlja odluku. Danski policajci kontrolišu ljude koji dolaze vozom iz Nemačke u Dansku a takodje i u vozu koji prelazi iz Kopenhagena preko mosta Oresund u Malme, a sa švedske strane mosta švedski policajci zaustavljaju automobile u autobuse i proveravaju dokumenta. Takodje i Danska, Nemačka, Austrija, Francuska i Slovenija su uvele kontrolu na granicama a izgovor za to je uglavnom zerorizam i ilegalni prelasci granica.

Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar pozvao je gradjane na veliki skup protiv eksploatacije litijuma i bora koji će u sredu, 16. oktobra u 17 sati u Loznici, ispred Skupštine grada. U sredu se očekuje sednica Skupštine Grada Loznice na kojoj treba da se izglasa Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“, bez tog Prostornog plana kompanija „Rio Tinto“ ne može „ništa dalje da radi“. On je najavio da se za iduću subotu, kao znak upozorenja, planiraju jednočasovne blokade, najverovatnije saobraćajnica, navodeći da već postoji nekoliko lokacija koje su za to potvrđene. Vlada Republike Srbije dozvolila je multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto da započne planirani rudnik litijuma što je dovelo do samoorganizovanja ljudi u Udruženje gradjana Ne damo Jadar 2021 godine. Tako je krenula odbrana zemlje, vode i vazduha, odbrana prava na život. Za potrebe rudnika biće uklonjeno 204,6 hektara pretežno hrastovih šuma, 316 hektara poljoprivrednog zemljišta, 4,2 hektara voćnjaka i 8,3 hektara domaćinstava. Ukupno 532 hektara produktivnog zemljišta biće prenamenom pretvoreno u građevinsku površinu. Vlada i predsednik su stali u odbranu kompanije Rio Tinto protiv naroda, tako da su se protesti proširili na proteste i protiv političara. Narodna skupština gde vlada predsednikova partija SNS je 7 oktobra 2024 godine takodje branila Rio Tinto i rudarenje litijuma tako da se cela partija stavila u službu kapitalista iz Rio Tinto a ne samo predsednik Vučić, poslanici su odbili Zakon o zabrani iskopavanja litijuma. Serija protesta protiv iskopavanja litijuma u zapadnoj Srbiji počela je u Loznici 28. juna i održana je u više desetina gradova, najveći protest je održan 10. avgusta u Beogradu kada je na protest došlo više desetina hiljada ljudi. Na poziv organizatora deo aktivista i građana blokirao je glavnu železničku stanicu “Prokop”. Zbog učešća u blokadi železničke stanice i protesta u Beogradu protiv iskopavanja litijuma trojica aktivista Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević uhapšeni su zbog sumnje da su počinili krivično delo “ometanje javnog reda i mira”. Njima su i osuđeni, ali su ubrzo i pušteni, presude o zatvorskim kaznama su ukinute nakon žalbi, a predmet vraćen sudu na ponovno postupanje. U Valjevu je priveden advokat i jedan od organizatora protesta protiv litijuma u tom gradu Branko Ivković. Priveden je i predsednik Udruženja građana “Zaštitimo Dobrinju i okolinu” iz Požege Dragan Simović. Za dva meseca policija je uhapsila 60 ekoloških aktivista, tajna služba ih prati i njihove porodice i koristi svoje novinare da prave propagandu da su u pitanju ekološki teroristi koji uzimaju novac od stranih ambasada da promene vlast u Srbiji. Milica Ranđelović je u avgustu zadržana “u svojstvu građanke” na beogradskom aerodromu zbog sumnje za “pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja”. Ranđelović je moderatorka Fejsbuk stranice “Aktivizam” koja ima više od 20.000 članova, na kojoj su se delile objave u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma širom Srbije. Njen kolega Žunić je 19. avgusta pozvan na informativni razgovor u policiju, zbog vođenja Fejsbuk stranice sa njom, Žuniću je pretresen stan u kom živi, oduzeti su mu mobilni telefon i laptop računar. Randjelović i advokat udruženja Ne damo jadar Sreten Đorđević smatraju da će novi zakon protiv objava na društvenim mrežama da bude korišćen za hapšenje i zatvaranje ekoloških i drugih aktivista jer oni koriste fejsbuk da pozivaju narod na proteste. Ranđelović je jedna od mnogobrojnih aktivista koje je policija saslušala nakon ekološkog protesta u Beogradu. Saslušani su zbog sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja, krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina. Aleksandar Matković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka je preko aplikacije Telegram dobijao pretnje smrću nakon što je objavljen na vebajtu Danas članak gde je on doveo u pitanje najave o velikoj ekonomskoj koristi Srbije od rudarenja litijuma. Dakle, u interesu strane kapitalističke korporacije Rio Tinto, Vučić i Brnabić su pokrenuli čitavu represivnu mašineriju protiv ekoloških aktivista: policiju, tajnu službu, novinare, tužioce i sudije.

Političari u Srbiji žele da pošalju ljude u zatvor ako preko društvenih mreža, fejsbuk, twitter, instagram, pozovu na proteste. Milena Vasić, pravnica u Komitetu za ljudska prava – Yucom, smatra da je ovo krivično delo problematično i previše opšto a koje se zove Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. „Čitano iz ugla situacije sa protestima i velikog broja osumnjičenih za nasilno rušenje ustavnog poretka tokom blokade železničkog saobraćaja može da se shvati da će neko ko poziva na protest, odnosno na blokadu saobraćaja biti osumnjičen za ovo krivično delo, a možda za njega i krivično odgovoran“. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predviđa zakonske kazne od tri meseca do tri godine za onoga „Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela“, „vrši posredovanje u pristupanju materijala“, a čak i onoga „Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1“. Pored toga, ovim nacrtom se predlaže i brisanje krivičnog dela iznudjivanja iskaza tako da će policija moći da maltretira uhapšene ljude. Osim toga, ovim nacrtom se ukida neutralnost sudija i pretvaraju se u „pomoćnike tužioca“, tamo gde tužilac nije uspeo da u dovoljnoj meri dokaže optužnicu, sudije pronalazi dokaze.Sud se tako svrstava na stranu tužilaštva, policije. Udruženje građana Eko Straža pokrenulo je peticiju protiv usvajanja izmena Krivičnog zakonika. Kako navode u saopštenju, najnovije izmene zakona omogućile bi “krivično gonjenje građana za objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama, uključujući i ‘lajkovanje’ ili deljenje postova, što predstavlja ozbiljno kršenje osnovnih prava na slobodu izražavanja i okupljanja”. Novo krivično delo prema članu 343, stav 1, koje kriminalizuje deljenje materijala putem društvenih mreža. Kritičari upozoravaju da je ova odredba preširoko formulisana i da pruža mehanizam za represiju nad građanima i aktivistima koji izražavaju svoje stavove protiv vladinih politika. Cilj je zastrašivanje građana i suzbijanje slobode govora u zemlji – smatra Eko straža. Prema ovom Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika uvodi se i doživotna kazna zatvora za krivična dela ubistvo, za koje je trenutno predviđena kazna od pet do 15 godina zatvora. Doživotna kazna zatvora je u Srbiji ponovo uvedena 1. decembra 2019. godine. U pitanju su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam. Jasno je da anarhisti mogu biti meta ovog zakona, anarhiste optužuju za terorizam i mogu ti dati doživotnu kaznu čak i ako ne ubiješ političara.

Kao reakciju na hapšenja ekoloških aktivista, nevladina organizacija Gradjanske inicijative pokrenula je “ALERT – formular” pomoću kojeg aktivisti i aktivistkinje mogu da prijave, kako su naveli, bilo kakvu vrstu represije državnih organa koju su pretrpeli zbog aktivističkog delovanja.