Dan špijuna 17 oktobar – kako rade špijuni

17 oktobar je dan BIA, BIA obeležava 22 godine svog postojanja tako da mnogi srpski političari danas čestitaju špijunima njihov dan, političari vole špijune jer špijuni sprovode njihovu politiku, ulizuju se jedni drugima a Vučić je nedavno i povećao plate špijunima. Danas imaju i svečanost, upravo je obljavljena vest u 14 časova da je Orlić uručio na svečanosti Vučiću zlatnu madalju za zasluge prvog stepena. Svečanosti prisustvuju i predsednica Skupštine Srbije Ana Brbnabić, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar finansija Siniša Mali, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. I zamenik direktora BIA Tomislav Radovanović, u pratnji najviših rukovodilaca Agencije, je položio venac da spomenik prvom načelniku Odeljenja za poverljive policijske poslove Jovanu S. Milovanoviću na Topčiderskom groblju. Vučić je položio venac na Memorijalni zid sa imenima stradalih pripadnika BIA-e. Vučić je pokazao da je teoretičar zavere i pravi paranoju, u svom govoru je rekao da nikada nije bio veći unutrašnji pritisak različitih spoljnih službi koje žele da skrenu put Srbije i naglasio da je “put Srbije” jedini dobar put.

BIA je formirana zakonom iz jula 2002 godine, i zakon je bajkovit, po zakonu to je civilna, nacionalna služba bezbednosti, među njenim zadacima su zaštita bezbednosti zemlje, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka od značaja za bezbednost zemlje. Direktor BIA-e je Vladimir Orlić iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, on je u junu na toj poziciji zamenio v.d. direktora Tomislava Radovanovića. Vladimir Orlić član je Srpske napredne stranke od 2008. godine gde je obavljao dužnosti u sferi informisanja i medija, kao i organizacionih poslova, a bio je i predstavnik stranke u radnim telima Evropske narodne partije. Orlić je stekao doktorat elektrotehnike i računarstva 2011 godine, primao je stipendije od ministarstava celog života, bio je poslanik i u beogradskom i u republičkom parlamentu od 2014 do 2022 godine i bio je predsednik parlamenta od 2022 do 2024 godine. Pošto je u SNS godinama, on je proverena dugogodišnja ulizica i zato je dobio mesto direktora špijuna, da bi koristio tajnu službu u interesu vladajuće partije. O drugim direktorima BIA od 1990 godine zaredom, možeš čitati u tekstu dnevnog lista Danas: Ko je sve vodio BIA i DB.

BIA po zakonu može da presreće komunikacije samo uz prethodnu pisanu naredbu Višeg suda u Beogradu i naloga direktora Agencije. Tako da je jasno da su sudije zajedno sa BIA protiv ljudi koji protestvuju protiv Vučiča i Ane Brnabić, poslednjih meseci to su ekološki aktivisti koji protestvuju protiv Vučića i Rio Tinto kompanije. Sedište BIA je na Banjici pored VMA bolnice, Ulica kraljice Ane bb. Imaju ogradu sa kamerama oko celog sedišta agencije, imaju par zgrada na ogromnoj površini. Kad se udje unutra, sve je od mermera i luksuzno, isto kao i u vojnoj tajnoj službi, špijuni i političari vole luksuz.

U teoriji, rad BIA kontroliše Narodna skupština i Vlada Republike Srbije kao i sudovi i javnost. Direktor BIA za svoj rad odgovara Skupštini i Vladi Srbije, ne postoji civilno telo koje kontroliše tajnu službu. U stvarnosti, nema kontrole, Vlada koristi špijune protiv opozicije, špijuni rade za političare na vlasti i prisluškuju i organizuju delovanje protiv cele opozicije a ne samo protiv anarhista.
Nikad nisu prihvatili višepartijski sistem i dan danas isti špijuni koji su radili za diktatora pre 30 godina rade u BIA, čim si opozicionar i verbalno si protiv vlasti, smatraju da si neprijatelj, strani špijun, ako deluješ i protestvuješ protiv vlasti onda smatraju da podrivaš bezbednost Srbije i na osnovu toga organizuju svoje subverzivno delovanje protiv tebe:
praćenje tebe i tvoje porodice radi uznemiravanja, propagandu u medijima protiv tebe, ako si student pitaće profesore da te obaraju na ispitima, ako imaš posao pitaće šefa da ti pravi probleme ili da te izbace sa posla, ako si oženjen probaće da ti rasture brak, poslaće svoje špijune da se infiltriraju i da te podržavaju da bi stekli tvoje poverenje i da bi saznali šta planiraš i da te uhapse u odgovarajućem trenutku, infiltratori takodje seju seme sumnje da bi sprečili organizovanje grupe, okreću ljude jedne protiv drugih. I to nije odlika rada samo srpskih špijuna, Afroamerikanci i anti ratne grupe su imale probleme sa FBI u Americi, Martinu Luteru Kingu je FBI probao da uništi brak i namestili su mu svog čoveka da stekne njegovo poverenje i da mu bude bodigard, tako da i zapadne službe rade isto samo tamo ne sabotiraju opozicione političke partije kao u Srbiji. U Evropi postoji civilna kontrola rada tajne službe to su često univerzitetski profesori i advokati i drugi koji navodno kontrolišu špijune, ali u stvarnosti nije im dozvoljeno da čitaju dosijea tajne službe i ne znaju šta rade špijuni svaki dan kada prate nekoga. Tako da kontrola postoji samo formalno, da se kaže da postoji demokratija.
U Americi je FBI rasistička tajna služba a takodje i ideološka, FBI organizuje subverzije protiv Afroamerikanaca, anarhista, komunista, hipika i drugih koji su protiv ratova, posebno rade protiv Muslimana pošto Amerika napada Irak i druge zemlje, a osim toga, gomila Afroamerikanaca su Muslimani.
U Evropskoj Uniji, špijuni špijuniraju i kontrolišu svakog Muslimana tako da su razvili veliku doušničku mrežu medju Muslimanima, pod izgovorom borbe protiv terorizma, takodje prave propagandu u medijima protiv Muslimana, organizuju desničare da prave tribine protiv Muslimana, a sve zbog toga što zapad zajedno sa Amerikom napada Irak i druge naftne Muslimanske zemlje. Od kada postoje kolonijalni ratovi, postoji rasizam i propaganda protiv napadnute strane. Špijuni koriste svoje novinare da stvore pristanak društva na politiku vlasti, kad vlast vodi rat, špijuni ubedjuju narod da je rat opravdan i ocrnjuju Muslimane, a 1999 su ocrnjivali Srbe kad je NATO bombardovao Srbiju. Osim Muslimana, u EU špijuniraju azilante i generalno strance jer su političari opsednuti rasističkom politikom pa samim tim i tajna služba podržava takvu politiku, tako da se i protiv imigranata stalno pravi propaganda u medijima, a špijuni konretno posećuju mesta gde dolaze imigranti da bi saznali da li se neko bavi kriminalom da mu nameste policiju. Ako prodaješ drogu a stranac si, špijuni će ti namestiti policiju, ako si domaći državljanin, možeš da prodaješ drogu koliko hoćeš dok policija ne uspe da te uhapsi. Azilante špijuniraju pod izgovorom da dolaze iz Muslimanskih zemalja pa može da se nadje neki terorista, ali u stvarnosti sve je to izgovor za rasističku politiku. Par zemalja je uvelo kontrole na granicama šengena pod izgovorom da je tajna služba povećala nivo pretnje od terorizma, tako da političari takodje koriste tajnu službu da spreče dolazak imigranata u Evropsku Uniju. U svakom slučaju, svuda špijuni sprovode politiku vlasti a vlast u Evropi je opsednuta imigrantima tako da se i tajna služba bavi imigrantima. Cilj im je da uhapse što više stranaca i da prave članke u medijima preko svojih novinara da stranci dolaze da se bave kriminalom, tako žele da ubede narod da je vlast dobra kad donose zakone protiv stranaca. Kad se stvori rasistička atmosfera u društvu, strancima je zaista teško da dobiju posao, da iznajme stan, i onda neki stvarno krenu da se bave kriminalom da bi preživeli. Tako da rasistička politika proizvodi kriminal i mnogi stranci bi voleli da rade pošten posao a ne da se bave kriminalom. Afrikancima nije dozvoljeno da rade a masa je došla u Evropu, zato masa njih spava na mestima za socijalne slučajeve a neki se bave prodajom droge i kradjom, Rumuni su masovno prešli u EU, i ne mogu da dobiju posao zato što su stranci pa se bave kradjama i spavaju na mestima za socijalne slučajeve, i policija i tajna služba posećuju mesta za socijalne slučajeve sa ciljem da oteraju strance u zatvor. Komunisti i anarhisti u Evropi su takodje na meti tajne službe iako većina ima dobar život i neće da rizikuju da idu u zatvor tako da ne krše zakon, pokušavaju legalno da se organizuju i bore protiv vlasti i kapitalizma, dosta se bave i borbom protiv rasističke politike tako da organizuju proteste za prava stranaca, ali smatram da nisu opasni za vlast ali dovoljno je da razmišljaš nepodobno i bićeš meta tajne službe. Kapitalisti ne tolerišu ništa drugačije od kapitalizma, zato se CIA bori protiv Kube 50 godina, probali su i da ubiju Kastra jer ne mogu da stvaraju profit tamo gde je komunizam, Evropske službe su se borile 50 godina protiv komunizma u Jugoslaviji i Sovjetskom savezu, dakle, postoji čitava istorija delovanja Evropskih tajnih službi protiv svakog ko nije kapitalista. Tako da i anarhistički skvotovi na zapadu jesu meta vlasti, policije i tajne službe. Na primer, u Kopenhagenu 2007 godine gradonačelnica je poslala policiju da sruši anarhistički skvot, došla je anti-teroristička jedinica sa helikopterima i gradjevinskim mašinama, napravili su rupu u zidu, ušli u kuću, prebili i izbacili anarhiste i mašinama srušili celu kuću tako da skvot više nije postojao i ljudi nisu mogli da se vrate u njega. Iako anarhisti u Evropi nisu opasni za vlast, dovoljno je da nepodobno razmišljaš da bi te posetila policija i tajna služba. Policija ima i bazu podataka anarhista koji protestvuju tako da hapse ljude preventivno kad znaju da će biti demonstracije. Uhapse te i ako nisi otišao na protest niti si prekršio zakon.

Da se vratim na naše špijune, smatram da BIA nije promenjena 30 godina i dalje razmišljaju kao u jednopartijskom sistemu, još od vremena diktature imaju veliki broj saradnika tako da je i opozicija puna saradnika BIA, u teoriji tajna služba treba da špijunira i spreči teroriste koji bi postavili bombu u vozu da izginu nedužni ljudi, ali u stvarnosti BIA je politička i ideološka policija, organizuju subverzivno delovanje protiv cele opozicije a pogotovo protiv ljudi koji protestvuju protiv vlasti. Za svoje delovanje regrutuju i kriminalce da napadnu aktiviste, studente, novinare, opozicionare, a u vreme Miloševića su i ubijali a ne samo prebijali. Zato su srpski kriminalci privilegovani, štiti ih tajna služba kad su uhapšeni, zato nemaju ni dana zatvora iako ih je policija uhapsila milion puta. Uglavnom kriminalci koji prodaju drogu rade za tajnu službu, a takodje i plaćene ubice, tako da špijunima nije problem da te prebiju ili da te ubiju.
Na obali reke u Beogradu postoji splav-restoran Sava, to je mesto gde špijuni i kriminalci zajedno provode vreme. Pošto sede zajedno i štite jedni druge, verujem da špijuni i uzimaju novac od droge. Osim toga, pripadnici BIA su napravili privatne firme i nameštaju svojim firmama poslove sa državom, tako imaju milione evra iako im plata nije velika. To je po meni odgovor zašto špijuni rade za kapitalističku vlast a ranije su štitili komunističku vlast i politiku, sada imaju privatne firme, postali su kapitalisti i ne žele povratak komunizma jer bi to značilo konfiskaciju njihovog bogatstva, privatne svojine. U svakom slučaju koriste svoj posao u tajnoj službi da dobijaju pare od droge i da naprave poslove svojim privatnim firmama i tako se bogate.
Postoje i vojni špijuni, i oni su povezani sa kriminalcima a takodje postavljaju svoje špijune kao direktore vojnih fabrika i firmi za izvoz oružja, tako da špijuni kontrolišu proizvodnju oružja i izvoz oružja u inostranstvo a to su milionski poslovi. Samo u fabrici Krušik ukrali su 40 miliona evra za godinu dana, a ko zna koliko oružja su izvezli u Izrael, Saudijsku Arabiju i Afriku. Saudijci su dali srpsko oružje ISIS-ovcima u Siriji da se bore protiv Asada, a Asad je imao vojnu podršku Irana i Rusije tako da je srpsko oružje korišćeno protiv ruskih vojnika a Srbija i Rusija su prijateljske države. Trgovina oružjem je prljav biznis kojim se bave vojne tajne službe. Na sreću u Beogradu postoje i komunisti i anarhisti koji se bore protiv ratova i izvoza oružja iz Srbije, ali verujem da su zbog toga meta vojne tajne službe. Zato ljudi koji su protiv ratova moraju da nauče kako radi tajna služba, da bi se zaštitili od subverzivnog delovanja špijuna ali moraju da paze da ne postanu paranaoični kao neki aktivisti sa zapada koji sprovode istragu kad dodje novi čovek kod njih. Paranoja može da dovede do izolacije od društva a cilj anarhista je da povećaju svoje grupe i da imaju što veći uticaj na društvo, zato treba da prihvataju nove ljude bez negativnog stava da je možda u pitanju saradnik tajne službe koji hoće da se infiltrira. Bitno je da se ljudi ne okreću jedni protiv drugih, da spreče subverzivno delovanje špijuna, a propaganda i represija moraju da se prihvate kad sastvni deo života kad se boriš protiv vlasti. Zato anarhisti ne treba da brinu šta će kapitalistički mediji da kažu o njima, i ne moraju da se predstavljaju kao miroljubivi demonstranti koji poštuju zakon. Cilj je ukidanje države i kapitalizma a to nije moguće bez nasilja jer vlast i kapitalisti neće sedeti dok ti radiš protiv njih, niti će prihvatiti ukidanje države, njihovih privilegija i privatnog bogatstva. Čak i ako ne kršiš zakon, radiće sve da te unište, i tvoje delovanje i tvoj privatni život. Neće da dozvole bila šta drugačije od onoga što njima odgovara. Primer je skvot u Kopenagenu koji nije bio opasan za vlast ali je srušen.

U svakom slučaju, zadnjih meseci ekološki aktivisti su meta tajne službe u Beogradu, zato što političari podržavaju strane korporacije i neoliberalizam a špijuni su desna ruka političara, osim toga špijuni su zaludjeni protiv svakog ko protestvuje protiv vlasti, izgovor im je da podrivaš bezbednost države kad si protiv vlasti, tako da možemo da vidimo šta rade špijuni ekološkim aktivistima:
špijuni prate aktiviste i njihove porodice očigledno uz odobrenje predsednika Višeg suda, prave članke u medijima da su u pitanju lažni ekolozi i da rade za strane ambasade da smene vlast u Srbiji, šalju im policiju da ih privodi na informativne razgovore, posebno su targetirali urednike Fejsbuk grupe koja poziva na proteste, policija im pretresa stanove i konfiskuje telefone i kompjutere, zadržavaju ih po gradu i na aerodromu, tužioci podižu optužnice i sudije pokreću postupke, a i sami političari hoće da promene krivični zakon u novembru i da strpaju u zatvor sve koji posećuju takve Fejsbuk stranice i koji uredjuju stranice i pozivaju na proteste, kazna će biti od 3 meseca do 3 godine zatvora. Od tog zakona će da stradaju i anarhisti jer koriste fejsbuk i druge internet sajtove da se bore protiv vlasti. Dovoljno je i da posećuješ sajtove i da budeš uhapšen čak i ako nisi ništa objavio. Osim toga, jedan čovek je anonimno napravio vebsajt protiv ekoloških aktivista i objavio je listu 23 ekoloških terorista, objavio je njihove fotografije i informacije o njima, a terorizam je terminologija tajne službe i oni smatraju aktiviste teroristima, zato verujem da je vlasnik vebsajta saradnik tajne službe, njegov vebsajt je deo represije, verovatno se radi o Danilo Daničiću sa Novog Beograda pošto je on takodje na istom serveru imao drugi vebsajt jadariti.rs koji je isto tako propagirao kopanje litijuma i interese Rio Tinto kompanije, ali je ugasio vebsajt kad su novinari došli do njega. Prvi dan kad je registrovao domen u avgustu videlo se da ima server kod Digital Ocean hosting kompanije iz Amerike a sledeći dan je sakrio server iza CloudFlare kompanije, tako da sada njegova adresa pripada CloudFlare i tako je pokušao da se sakrije, da ostane anoniman. Medjutim njegov vebsajt jadariti je registrovano udruženje Jadariti i Ti, i vidi se da je Danilo sa Novog Beograda registrovao ovo udruženje. Njegovu stranicu protiv ekoloških aktivista možeš videti na: https://kopacemo.com/registar-ekoloskih-terorista/

Advokat Ivan Ninić je takodje izjavio da su ekološki prostesti postali pogodno tlo i svojevrstan inkubator za neosnovano prisluškivanje ljudi, snimanje, fotografisanje i praćenje aktivista, koje sprovodi BIA. Sve ekološke i građanske aktivnosti se podvode pod podrivanje ustavnog uređenja i zloupotreba službi bezbednosti, prema golorukom narodu, dostigla je terminalnu fazu. On zaključuje da narodu koji više nema šta da izgubi jedino možete da pretite hapšenjem, ali ni to više ne može da spreči proteste.

Takodje, BIA proganja ljude i kad se desi da neko u pravosudju nije poslušan i kritikuje vlast i sudove. Tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, koja je zbog svojih stavova sklonjena iz Odeljenja za korupciju, ona je izjavila: Agente službe viđam u mom kraju, u mojoj ulici. Razgovaraju sa mojim komšijama. Slikaju me kada ulazim u zgradu Palate pravde, pa kažu da se švrćkam. Slikaju me kad pijem kafu. Ako im je to posao, onda u redu. To je istorija naše službe bezbednosti. Dobijala sam informacije sa tri različite strane da mi se slušaju razgovori i da mi se čitaju viber-poruke u realnom vremenu. Ne mogu reći da sam postala obazrivija, da vodim računa šta pričam i s kim se viđam. Verujem da je to istorija naše službe bezbednosti, gde nismo nikada napravili diskontinuitet. Volela bih da jesmo, da posle 5. oktobra nije bilo spaljivanja dokumentacije i da isti ljudi nisu ostali na čelu DB-a. Nismo napravili promene koje su bile neophodne. To su sada ti koreni, isti način rada i ista škola od devedesetih. Ništa se nije promenilo.

Zbog moguće represije, danas sam platio server godinu dana unapred, da mi hosting kompanija ne ukine server a samim tim i vebsajtove ako provedem par meseci u zatvoru. Tako da će ovaj sajt biti onlajn do februara 2026 godine u slučaju da budem uhapšen. Osim toga, obrisao sam sve tekstove i fajlove u kompjuteru i telefonu a koji bi mogli da budu korišćeni od strane policije i tužilaštva. Kao anarhista moram da dodam i da je BIA samo jedan od gomile represivnih mehanizama države toj jest političara, sve dok postoji država i vlast biće represije protiv neistomišljenika bez obzira da li je kapitalizam ili socijalizam. Iako moramo da otežamo rad špijuna i da budemo pametni da nas ne sabotiraju, ne treba uzgubiti iz vida veću sliku a to je da je špijunska služba samo deo državnog represivnog aparatusa i da bez ukidanja države i vlasti neće prestati represija. Napisao sam odličan tekst o državi i državnom nasilju još 2002 godine:, istorija, uzroci i izvršioci državnog nasilja, sredstva i metodi kojima se vrši državno nasilje, pa ako te zanima možeš da pročitaš 15 minuta: https://abiblioteka.anarhizam.rs/tekstovi/drzavno-nasilje.html

Kakve ideje imaju anarhisti, kakvo bi bilo naše društvo bez države i represije možeš pročitati takodje u mom tekstu: “Nasuprot države i represije – Jedan model anarhističkog društva“. U prvom delu sam objasnio da zatvori i represija nisu rešenje, u drugom delu sam naveo primer govora Vaillant-a koji je 1894 podmetnuo bombu u pariskoj Narodnoj skupštini kao odgovor na državno nasilje, a u trećem delu sam napisao ukratko kakvo bi bilo anarhističko društvo: organizovanost društva, svojina, konkurencija, demokratsko planiranje, radnički sindikalizam, komune, federalizam i internacionalizam. Ako te zanima kakav bi ti život bio u anarhističkom društvu, možeš odvojiti 10 minuta da pročitaš tekst, mislim da je lepo napisano. Na žalost, srpski anarhisti ne pišu tekstove, ali ja sam pisao, uglavnom u vezi onoga što mi se dogadjalo: represija (protiv zatvora i proterivanja stranaca iz EU), skvoterski priručnik, kritika države i kapitalizma, slobodna ljubav versus monogamija, anarhistička muzika, i tako dalje. Sve te tekstove možeš naći kao “stav autora sajta” u anarhističkoj biblioteci: A-bibllioteka – Tekstovi.