BIA – od socijalizma do kapitalizma

Prvo na pomenem jednu bitnu vest, korejski menadžer koji je pre 6 dana u fabrici „Jura“ u Leskovcu gadjao zaposlene stolicama, zbog čega su dve radnice završile u Urgentnom centru, dobio je otkaz, njemu je prekjuče uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, nakon što je okončan disciplinski postupak koji je počeo istog dana kada se desio incident, 27. septembra.

Prethodnih nekoliko dana je obeležila vest da je BIA zvala na informativne razgovore čelnike protesta poljoprivrednika.
Damir Perčić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice priveden je 1 oktobra oko 9 sati u prostorije BIA u Subotici, a još dvojica članova istog udruženja Mitoslav Matković i Marinko Kujundžić odazvali su se svojevoljno pozivu. Oko sedamdesetak poljoprivrednih proizvođača sa pedesetak traktora blokiralo je Ispilon-krak u ponedeljak kod Subotice zato što im Vlada Srbije nije odgovorila u zadatom roku od 24 sata u vezi sa zahtevima.

Mišljenje dela javnosti je da je sve veće ulaganje u tajnu službu znak da se režim više oslanja na službe bezbednosti, jer je nezadovoljstvo građana sve veće.
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović za Danas kaže da je od 2016. godine do danas budžet BIA skoro udvostručen.
“Taj novac se uglavnom koristi za tehnološko osavremenjavanje kako bi BIA tehnički napredovala, medjutim, jedan deo novca se koristi i za kupovinu lojalnosti, najviše kroz povećanje plata pripadnicima BIA”, kaže Petrović i dodaje: BIA bi mogla da se bavi litijumom, ali ne tako da privodi i zastrašuje ljude koji protestuju, već da razmotri ono na šta aktivisti ukazuju, a to je potencijalno ugrožavanje životne sredine. Ukoliko postoji mogućnost da neko u velikoj meri ugrozi životnu sredinu, onda to jeste pitanje državne i nacionalne bezbednosti. Kada je reč o privođenju poljoprivrednika u Čačku i Subotici, Petrović kaže da je to protivzakonito i van nadležnosti BIA.
“Privođenje poljoprivrednika je apsolutno protivzakonito i tu nije bilo mesta za postupanje BIA. Ti ljudi su već nekoliko puta pregovarali sa Vladom, i nikada nije
ispunjeno ono što je dogovoreno. Oni su sasvim legitimno pribegli protestima, što je njihovo ustavno i građansko pravo. Tu nema nikakvih elemenata krivičnih dela iz grupe ugrožavanja ustavnog poretka i nacionalne bezbednosti da bi BIA mogla da postupa. U ovom slučaju je bio nadležan MUP, ali ne da bi policija privodila
poljoprivrednike, već da obezbedi da njihov protest prođe mirno i bezbedno”, ukazuje Petrović.

“Privođenje aktivista, pravljenje nekakvih spiskova na kojima se ne nalaze ljudi koji zaista ugrožavaju bezbednost zemlje, već samo javno iznose kritike na račun režima je nešto što smo imali prilike da gledamo devedesetih, ali i ranije. To je doktrina apsolutističkih režima u kome uvek postoje neki faktori i stranci koji ugrožavaju bezbednost države. Taj narativ podgrevaju i političari vlasti. Ministar (poljoprivrede Aleksandar) Martinović je u Skupštini izjavio da su se poljoprivrednici koji protestuju udružili sa lažnim eko aktivistima i da je to vrsta hibridnog rata protiv Srbije. Stvaranje takve atmosfere u društvu upravo ima za cilj da legitimizuje radnje koje BIA preduzima u poslednje vreme, jer se svako ko se buni proglašava za neprijatelja države”, kaže Petrović.

Advokat Rodoljub Šabić je na društvenoj mreži Iks takođe ukazao da je ulaganje u BIA znatno veće nego u neke druge resore koji nisu vezani za bezbednost. On je u objavi napisao da su godišnja budžetska izdvajanja za BIA poslednjih pet godina udvostručena.

Moje anarhističko mišljenje je da je tajna služba deo represivnog sistema države to jest političara i doke se ne ukine država i stvori anarhističko društvo, vladajuća klasa, nekada komunisti a danas kapitalisti, će koristiti tajnu službu brotiv buntovnika u društvu. Vlast koristi špijune da drže masu pod kontrolom, da sprovode represiju protiv nepodobnih, u represiju spada praćenje, prisluškivanje, uznemiravanje, gubitak posla, novinarski članci protiv nepodobnih radi diskreditacije, hapšenje i zatvor, prebijanje ili ubijanje upošljavanjem kriminalaca, a pošto u kapitalizmu političari prodaju državu privatnicima, BIA je služila diktatoru pre 30 godina i nisu se promenili iako je uveden više partijski sistem u Srbiji i kapitalizam, sada špijuni rade za političare koji rade za korporacije i ako protestvuješ protiv korporacija, špijuni organizuju represiju protiv tebe. U Americi su privatne firme direktno umešane u poslove špijunaže i represije, pa čak i u ratovima. Tako da je država prepustila deo svoje uloge privatnim firmama. Bogataši, političari i špijuni su zajedno.
Srpska tajnja sužba nije promenjena i isti špijuni sa istim načinom razmišljanja rade za BIA kao što su radili u vreme Tita. Nisu normalni i proganjaju svakog ko je protiv vlasti. Sada podržavaju kapitalizam i špijuniraju komuniste i anarhiste, jer su od uvodjenja kapitalizma napravili privatne firme i nameštaju državne poslove svojim firmamam tako da imaju milione, nezavisno od plate. Takodje, špijuni imaju kriminalce koji rade za njih a zauzvrat tajna služba ih štiti od zatvora, sudije neće da pošalju u zatvor kriminalce koji rade za BIA. Špijuni dobijaju pare od drogi dilera, provode zajedno vreme na splavu Sava pored brankovog mosta, špijuni koriste kriminalce da saznaju sve o drugim kriminalcima ali ono što je bitnije, špijuni koriste kriminalce da napadnu ljude koji se bore protiv vlasti. Tako je napadnut Borko Stefanović, jedan od opozicionih političara, jedan aktivista, ako se dobro sećam u Lazarevcu, je dobio eksploziv ispod automobila, otporaši su proganjani još u vreme Miloševića, jedan ili dva novinara su ubijena od strane ubica koji rade za BIA samo zbog dva tri članka protiv vlasti, plaćene ubice rade za BIA kao i lokalni prodavci droge, beogradski fudbalski huligani. Takodje i Kavčani i Škaljarci koji uvoze kokain iz latinske Amerike za Evropu, rade za špijune i plaćaju policajce i političare. Zato anarhisti koji žele da žive nezavisno od sistema i da se bave kriminalom da bi imali para, ne mogu da rade za kriminalce jer kriminalci već decenijama rade za špijune, još od vremena diktature, jedino u Grčkoj postoje anarhisti koji se udruže, poznaju se godinama, i pljačkaju banke. Sa tim parama  finansiraju svoj život bez rada to jest stvaranja profita kapitalistima, finansiraju revolucionarne grupe, pomažu anarhističkim zatvorenicima.

U zadnjih par meseci, BIA je opsednuta ekološkim aktivistima koji protestvuju protiv rudarenja litijuma od strane Rio Tinto i protiv predsednika Srbije. BIA im šalje policiju i tužioce, prati ih i njihove porodice radi uznemiravanja privatnog života, ako studiraju ili rade, BIA će ih namestiti da ne mogu da polože ispite ili da izgube posao. Mnogi profesori na fakultetima rade za vlast i za BIA čak i ako su opozicija, pogotovo na pravnom fakultetu.

Mene lično je BIA počela da prati 1998 godine, počeo sam da protestvujem protiv Miloševića 1996 godine ali sam 1998 godine studirao prava i organizovao proteeste na pravnom i od tada su se nakačili na mene. Verujem da su delovali da ne položim ispite jer ako dobijem diplomu i postanem advokat, moj glas bi bio jači i svaki medij bi preneo moju izjavu protiv vlasti. Zato špijuni rade na tome da buntovnici ne steknu diplomu. Da to nije moje umišljenost da me prate, to su napisali novinari avgusta 2019 godine kad sam uhapšen za pretnje Vučiću, BIA je dovela policajce da me uhapse u tržnom centru, policija nije imala pojma gde živim pošto ne živim na adresi iz lične karte. Kad su me uhapsili, BIA je iskoristila svoje novinare da napravi propagandu protiv mene, ocrnili su me da sam narko diler koji prati Vučićevu ćerku iako do avgusta nisam nikad bio osudjivan za drogu ali su napisali da me je BIA označila kao ekstremistu i teroristu još 1998 godine. Novinarski članci su dokaz da me prate i da ne umišljam da me prate.
1998 godine nisam bio anarhista ali su me pratili zbog protesta protiv Miloševića. A uvek sam ih primetio kad me prate jer ne kriju da te mrze, pozicioniraju se na svakih 500 metara kad te prate, vidiš da te mrze i polaku krenu za tobom kad prodješ pored njih. Pratili su me od 1998 do 2005 godine kad sam otišao u inostranstvo, 2004 godine su mi namestili i hapšenje zbog vutre i presudu od godinu dana zatvora, sudija me je osudio iako su imali samo svedoka i svedok je promenio iskaz, nije me više teretio, nisu mi našli ni gram vutre. Kad su me držali u pritvoru, BIA je koristila kriminalce protiv mene, kao student sam se družio sa feministkinjama i posećivao kurseve nevladinih organizacija, a špijuni ih smatraju za bolesne lezbejke i strane agente. Zato su me namestili da me kriminalci napadnu u CZu kad nisam hteo da kažem da pedere treba pobiti. Kriminalci su mi postavljali pitanja iz privatnog života i video sam da su pitanja nameštena od BIA, da li sam Srbin ili Vlah, dali pedere treba pobiti i tako dalje. Kada sam se vratio 2018 godine iz inostranstva, špijuni su slali policiju da me prate i pretresaju, policajci su vozili auto iza mojih ledja polako i pratili me i dva puta su me pretresali. 2018 i 2019 sam učestvovao na protestima Jedan od pet miliona dok me nisu uhapsili avgusta 2019 za pretnje Vučiću. Sudija je na predlog tužioca dovela psihijatre iz Laze da me veštače, a ljudi koji rade u državnim bolnicama pa i sudovima se uvlače Vučiću i čim su videli da sam pretio njemu, uvlačili su se vlastima, proglasili su me psihički bolesnim jer se uvlače Vučiću čak i ako ne rade za tajnu službu. Razgovor sa tri psihijatrice je bio odličan, imao sam super detinjstvo i roditelje, ne drogiram se i slično, jedino je bio problem što sam im rekao da me prati BIA. Rekli su da nemam dokaza za to i proglasili me paranoičnim, na osnovu njihovog mišljenja, sudija me je poslala u mentalnu zatvorsku bolnicu CZ bez vremenskog ograničenja umesto da me osudi na zatvorsku kaznu na odredjeno vreme. Doktori u bolnici su samo preuzeli mišljenje ovih iz Laze, zvali su me na razgovor jednom u 6 meseci i davali mi svaki dan dve tablete protiv paranoje. Držali su me tamo 4 godine dok nisu doneli odluku da sam ozdravio. Onda su me prebacili u smederevski zatvor da služim kaznu od godinu dana za vutru za koju sam uhapšen još 2004 godine a osudjen 2019 od strane sudije višeg suda koja me je osudila tek kada je videla da sam uhapšen za pretnje Vučiću i pošto je videla da me drže u bolnici promenila je ponašanje i gledala me kao da sam ludak. Tužilac me je isto gledao kao da proverava da li sam ludak, svi se uvlače Vučiću kad rade u državnim institucijama čak i da im BIA ne kaže da te osude, osudiće te sami jer su ulizice. Za one koji ne znaju, kada BIA hoće nekog da prati, traže dozvolu predsednika višeg suda u Beogradu, tako da je predsednik suda njihov čovek i uvek im izadje u susret. 2024 godine, Dragan Milošević je predsednik Višeg suda u Beogradu. Mene su pratili od 1998 godine, to je više od 20 godina, i celo vreme sudija im je davao dozvolu da zloupotrebljavaju svoj posao. Isto je i kad privode poljoprivrednike ili prate ekološke aktiviste, sudija im daje dozvolu da prate ljude koji protestvuju protiv Rio Tinto i Vučića. Sudija koja me je osudila za vutru ima dosta imovine na Vračaru tako da je bogata iako ima platu od 150 hiljada dinara kao sudija, pa se postavlja pitanje odakle joj pare.
Sudija koja me je osudila za pretnje Vučiću je matora ulizica, nije bilo forenzičkih dokaza da sam ja poslao email pretnje, ali je email bio na moje ime i to joj je bio izgovor da me osudi. Iako svako može da napravi email na tudje ime i da pošalje pretnje političarima. Sudije te osude iako nemaju dokaza da si prekršio zakon, i za vutru mi nisu našli ni gram i svedok je promenio iskaz, ali nisu prihvatili promenu iskaza i osudili su me kao da nije promenio iskaz.

Pošto me je BIA pratila godinama, šefovi su se menjali, ali Rade Bulatović je bio šef BIA od 2003 do 2008 godine, a ja sam hapšen za vutru 2004 i prvi put osudjen 2005, a tih godina sam bio i u pritvoru gde su me napadali kriminalci, tako da je Rade tu imao umešane prste. On je bio i 3 meseca u pritvoru ali je tužilac odustao da ga tuži za umešanost u ubistvo Djindića. I šef vojne tajne službe je bio u pritvoru jer je bio povezan sa kriminalcima koji su ubili Djindjića, mada se vojni špijuni bave i izvozom oružja po svetu i tako se bogate, vojne fabrike su pod kontrolom vojnih špijuna i špijuni zaradjuju pare od izvoza oružja. BIA se nalazi u ulici Kraljice Ane BB pored VMA na Banjici, imaju kamere na celoj ogradi oko njihovog sedišta. 2008 godine, Saša Vukadinović je postao novi šef BIA, ranije je i Jovan Stojić bio šef kabineta direktora BIA, Gordan Perović je bio na čelu instituta u BIA koji se bavio pravljenjem ekspertize za službu u vezi hemijskih sredstava, mehaničkih i elektroničkih uredjaja koje koriste špijuni protiv naroda. Stevan Basta je bio glavni u vreme Miloševića za opoziciju, on je bio šef za domaći esktremizam i terorizam, učestvovao je u ubistvima nepodobnih ljudi. Milan Radonjić je od Mire Marković dobio poziciju šefa tajne službe za Beograd. On je pomogao u ubistvu Slavka Ćuruvije. Ratko Romić je bio šef šestog odeljenja BIA i organizovao je ubijanje protivnika Miloševića, Radomir Marković i Miroslav Kurak su takodje umešani u ubistvo Ćuruvije. Senka Jovanović je glavna inspektorka u devetom odeljenju zadužena za medjunarodnu saradnju. Milan Djurović je bio šef trećeg odeljenja u vreme Miloševića i bio je zadužen za špijuniranje domaćih neprijatelja. Radiša Roskić je bio šef desetog odeljenja, tajna služba unutar tajne službe. Njihov posao je bio da prikupljaju informacije za zaštitu domaćih i stranih političara i da kontrolišu ostatak tajne službe. Njihovi članovi su regrutovani za pripremanje atentata na pripadnike opozicije. Rajko Savić je bio šef petog odeljenja zaduženog za analitiku. Goran Radojković, glavni savetnik beogradske policije, veličao je hapšenje anarhista septembra 2009. godine u Beogradu i pokrenuo krivični postupak o terorizmu protiv njih (dokument 230-728/09) nakon što ga je Goran Ilić (tužilac Prvog opštinskog suda u Beogradu) pozvao i rekao mu da republički tužilac Slobodan Radovanović traži optužnicu za terorizam. Leonora Cvijović je tužilac koja je podnela konačnu optužnicu i zatražila pritvor za anarhiste, supruga je Milenka Cvijovića, sudije koji je mene prvi put osudio za vutru 2005 godine.

Ako te zanima da saznaš kako rade špijuni kada je neko na njihovoj listi esktremista, možeš čitati Rat FBI protiv crne Amerike to jest protiv Martina Lutera Kinga i ostalih Afroamerikanaca koji su digli svoj glas protiv rasizma, FBI program se zvao Cointelpro koji je uključivao diskreditaciju u medijima, nadzor, infiltraciju, krivokletstvo i policijsko uznemiravanje a osim Afroamerikanaca meta su bili i feministkinje, komunistička partija Amerike, organizatori protesta protiv rata u Vijetnamu, ekološke organizacije i one koje su se borile za prava životinja, Indijanske i Meksikanske grupe, jasno je da je FBI kao metu imao čitavu Novu levicu jer tajna služba u kapitalizmu radi protiv levičara i boraca za ljudska prava. Mediji su takodje učetvovali i pomagali FBI. Lideri crnačke Black Panther Party su i ubijani od strane FBI, hapšeni sa lažnim optužnicama.

http://www.krusch.com/books/kennedy/Cointelpro_Papers.pdf
https://sites.google.com/site/cointelprodocs/
https://www.lib.berkeley.edu/about/news/fbi
https://noi.org/cointelpro/
https://libguides.princeton.edu/c.php?g=84534&p=541974