Anarhistička muzika i stav anarhista povodom muzike
Mnogim ljudima je muzika bitna a mladi se čak i druže na osnovu toga koju muziku slušaju. Zato sam rešio da napišem članak o anarhističkom stavu u vezi muzike i navešću par bendova iz svakog žanra ako te znaima da pronadješ anarhističku muziku.
U kapitalizmu je razvijena muzička industrija koja ima čitave timove koji stvaraju pesme za svaki bend, čak i naredjuju pevačima kako da se ponašaju na bini i kakav imidž da stvaraju preko muzičkih medija. Oni imaju medije i ugovaraju emisije bendovima i MTV je deo muzičke industrije. Čak i kada se pojavio buntovni punk 1975 godine muzička industrija ga je uvukla u sebe i zaradila pare na panku. Danas komercijalni punk bendovi kao što je na primer green day imaju preko 50 miliona dolara a muzička industrija je uzela mnogo više para nego članovi benda. A ima hiljade bendova od punka do svega ostalog, muzička industrija mlati milijarde dolara.
Anarhisti pa samim tim i anarho bendovi smatraju da muzika ne treba da postoji zbog profita već zbog muzike, uživanja, ti bendovi nisu deo muzičke industrije i ne možeš ih naći na MTV ali kad pročitaš ovaj članak saznaćeš za neke bendove pa njihove pesme možeš naći na youtube. Iako ih nema na MTV, ima ih na youtube. Anarho bendovi sviraju po malim klubovima u Srbiji a u Evropi sviraju po skvotovima, zauzetim kućama, gde žive anarhisti, marksisti i pankeri.
Anarhistički bendovi ne sviraju za lovu. Da bi negde održali svirku obično traže samo lovu za putne troškove i da imaju po 1-2 pića, i nešto za klopu. Inače ja smatram da ni to ne bi trebalo da traže jer to nameće troškove organizatoru pa mora da naplaćuje ulaznice.
Moj stav je da bi u anarhizmu ljudi trebali učestvovati u proizvodnji (što ne bi bila obaveza) a u slobodno vreme svako može da ispuni svoja interesovanja – od gajenja cveća do slikanja i pravljenja pesama i muzike. Svi smo očevici činjenice dokle je dovelo pretvaranje muzike u biznis: čitavi timovi koji ispituju tržište i serviraju ono što je IN a putem neprekidnog marketinga komercijalni mediji plasiraju na tržište samo ono što oni žele tj. one koji imaju da plate. Tako ljudi, nemajući neki izbor, slušaju ono što su imali prilike da čuju, a i ono što je ‘moda’ da se sluša; osim toga, neko drugi im sastavlja pesme a “zvezde” čak ni to ne umeju da otpevaju pa izadju na stejdž i samo otvaraju usta tj. pevaju na plej bek – time se dokazuje da nas gledaju kao ovce; na kraju da napomenem ono što je tu po meni najbitnije – distribucija dobara (zarade) od koncerta je eksploatatorska, naime sve završi u ruke pojedinaca a ne svih koji su učestvovali u priredjivanju manifestacije. Na primer onaj ko je nameštao binu dobije 50 Evra a Rollingstonsi uzmu 200 000 Evra. Tako se stvara privilegovana klasa bogatih muzičara koji su nedodirljivi za obične ljude. U anarhizmu koncerti treba da budu besplatni pa se karte ne bi ni prodavale a muzičari bi trebali da rade kao i svi ostali – u proizvodnji. U slobodno vreme, mogu da ispune svoju želju za sviranjem i pevanjem. Tako će i na sceni ostati samo oni koji zaista vole muziku.
Postoje anarhističke revolucionarne pesme, ja ih zovem stare pesme i ne svidja mi se takva muzika pa ih ne slušam, to su na primer italijanske, španske radničke revolucionarne pesme koje su se pevale u istoriji na protestima radnika protiv kapitalista a takodje i pesme u vreme španskog gradjanskog rata 1936 godine. Primer: španska A las barricadas, španska Viva La FAI, La Internacional Anarquista, i tako dalje. Sat vremena tih pesama možeš naći na plejlisti youtube: https://www.youtube.com/watch?v=ia3bgUBsfp4.
Postoji i anarhistički punk mada je više u pitanju hard core, grind, crust, ne znam ni za jedan punk rock bend da je anarhistički. Nisam bio u Srbiji od 2005 godine, ali u to vreme postojao je odličan anarhistički hard core bend iz Kraljeva Totalni promašaj, sa pesmama kao što su Hands off Yugoslavia, Prodane duše, Šteker, Uličar, itd. Postojao je i grind punk bend Agitator iz Sombora, takodje i Unutrašnji bunt, oba benda možeš videti na jednoj youtube listi dole u članku, u Hrvatskoj je postojao bend Nulla i AK47.
Najpoznatiji američki punk bend je Dead Kennedys, taj bend slušaju mnogi pankeri iako nisu anarhisti. Kennedys imaju anarhističke tekstove i ja sam počeo da učim engleski kad sam imao 16 godina da bih razumeo o čemu oni pevaju. Da nisam slušao punk, ne bih učio engleski. Ovaj bend ima gomilu albuma ali najpoznatije pesme su California uber alles, Holiday in Cambodia, Nazi punks fuck off, Lets lynch the landlord, ja najviše volim pesmu Life sentence. Takodje tu su i drugi anarho pank bendovi kao Subhumans (Britanija), Crass (Britanija), i drugi. Anarho pankeri se zanimaju za ratove, korporacije, prava životinja i ekologiju pa i kad prave bendove, njihove pesme se bave tim temama.
Osim anarho panka, postoji i anarhistički hip hop. I oni prave koncerte po skvotovima po Evropi. Ne znam ni za jednog anarho repera u Srbiji, pomenuću neke iz inostranstva…
Daisy Chain je reperka iz Grčke kao i Killah P koga su ubili fašisti, tu je i italijanski reper Acero Moretti, španski Kronstadt, nemački Refpolk, francuski CUBA Cabal i Cutter feat le Druide, Skalpel, i tako dalje. Pevaju na svojim lokalnim jezicima, ne pevaju svi na engleskom. Postaviću par snimaka sa youtube, ako te zanima, potraži i druge njihove pesme kad znaš kako se bend zove.