Fanzini – mali mediji za nekomercijalnu pank muziku
Ovde ću da objavim par fanzina i galeriju slika istorije svih fanzina u Srbiji. To je za nove generacije butnovnika, pankera, matori su se uklopili u sistem i postali deo sranja.
Većina tripuje da su neki umetnici i prodaju pank dizajn klincima na zapadu koji konzumiraju pank kao McDonalds, na primer Neša Doomsday koji je pevao u dva benda, sad prodaje umetnost u Berlinu deci bogatuna koja se lože na pank. U svakom slučaju, nekadašnji pankeri pa i anarhistički sada zaradjuju od pank umetnosti isto kao muzička industrija koja profitira od buntovničke muzike. Kapitalisti prodaju majice che gevare, prodaju pank odeću i muziku, kapitalisti prave pare od svega pa i od onih koji su protiv njih.
Propali pankeri i anarhisti su postali kao kapitalisti, i za njih je Totalni promašaj imao pesmu: Prodane duše mogu da ga puše.
Ritam nereda takodje ima pesmu “ne ja neću postati novi, ja ću uvek biti ko pre, ja se prodati neću, ja ću uvek reći ne”.
Discharge matori britanski anarhsitički hard korovci takodje imaju pesmu: You take part in creating this system. Njihov prvi album iz 1982 godine “Hear Nothing See Nothing Say Nothing” je dospeo na drugo mesto “UK Indie tabeli” i 40 mesto na tabeli albuma za celu Britaniju. Metallica je pevala 2 njihove pesme: “Free Speach For The Dumb” i “The More I See”.
E pre sto godina kad su plate bile dve marke, čitao sam Slug & Lettuce a i Fly iz Njujorka je imala odlične crteže, sad su oni svi deo sistema, Fly radi sa decom uči ih da crtaju u nekoj organizaciji i živi u nekom legalizovanom skvotu a devojka koja je pravila Lettuce sada pravi fotke pank koncerata, opet kao neka umetnica. Što se mene tiče jedini umetnik medju pankerima je bio Jello Biafra, pevač Dead Kennedys jer je izvodio performanse na bini kada sviraju, i zapamtio sam dobro neke njegove stihove, rekao je da živimo u korporativnom feudalizmu, ja takodje mislim da su korproacije i banke postale problem kao kraljevi u 17 veku. Ali da se vratim na fanzine, ja ih ne gledam kao umetnost mada imaju crteže i pesme, ja ih gledam kao na medije za nekomercijalnu pank muziku koja ne želi da bude deo muzičke industrije. Ali i kapitalistički mediji podržavaju alternativnu kulturu u koju ubrajaju alternativne stripove kao Zografa pa i fanzine. Za mene su fanzini jedan vid malog medijskog bunta jer punk bendovi nemaju neki veliki prostor u kapitalističkim medijima.
Da predjem konačno na objavu fanzina, ono što je do danas sačuvano, ostalo je po nekim privatnim bibliotekama, ovo je par preživelih digitalizovanih da ih tako nazovem. Samo da napomenem, kada su plate bile dve marke, fanzini su se pravili kucaćom mašinom, nije bilo kompjutera, pa zalepiš fotke ili crteže i onda sklopiš jedan primerak i odneseš na kopiranje na primer 100 primeraka i onda to besplatno šalješ ljudima koji nabavljaju fanzine. Tako da zbog siromaštva i beslatnog davanja, većina fanzina nije dugo živela. Svaka čast Vasi iz Belog potoka, on je matorac od preko 65 godina koji nije odustao od benda i fanzina ni posle 30 godina a takodje i Ivan Glišić iz Šapca koji sada ima 85 godina i još piše pank knjige.
Naslovne strane srpskih fanzina:
